Злобна Русија која кује завере против слободног света је стандард за слободну западну штампу, али мистериозно, завере приписане Кремљу некако никад нису доказане или реализоване.
РТ се осврће на неке западне паничарске медије и њихове неосноване тврдње.
Није тешко пронаћи примере ових трендова у прошлости и садашњости. Вероватно, највећи пример у овом тренутку јесте како се карактерише руско-белоруска војна вежба под називом „Запад 2017“, посебно у балтичким државама и Пољској. Вежбу ће заједно одржати Русија и њен савезник Белорусија у септембру, а с друге стране већ месецима званичници и аналитичари западних земаља упозоравају да ће вежбе служити као покриће за инвазију.
Без обзира на то што две земље раде на томе како би вежбе учиниле јавним и смириле страсти, чини се да ништа не помаже да се отерају стрепње, а чак и ублажавајући и добронамерни кораци се поново тумаче као „маскирање“ (војна камуфлажа).
„Сигуран сам да ће позвати посматраче на неке вежбе и омогућити им да виде, оно што они желе да виде. Али неће им бити дозвољено да виде било какав детаљ“, изјавио је за национални радио министар спољних послова Литваније Линас Линкевичиус.
Вежбу „Запад“ Русија и Белорусија одржавају сваке две године, са најављеним временом одржавања месецима унапред. Ове године ће бити укључено око 13.000 војника, а већина ће бити из Белорусије.
Вежбу је литвански председник Далија Грибаускајте назвала „агресивним играма усмереним против Запада“.
И генерал-потпуковник Бен Хоџис, командант снага америчке војске у Европи, рекао је да би то могао бити „тројански коњ“ за померање трупа, оружја и технике.
Друге теорије о томе шта Русија планира под обрисом ратних игара укључују: распоређивање балистичких ракета у Белорусији, слање саботера преко белоруске границе са Украјином, окупирање Белорусије и наравно освајање балтичких НАТО савезника како би тестирала њихову одлучност у борби против Русије.
НАТО је с друге стране обећао да ће удвостручити своје зрачне патроле над Балтиком током вежби „Запад 2017“ те је одржао десетине маневара у Европи како би успоставио поверење међу својим забринутим члановима.
Ради поређења, на НАТО вежбама „Чувар сабље“, које су одржане у Бугарској у јулу, учествовало је 25.000 војника из више од 20 земаља, а од Русије их је раздвајало само Црно море.
Представљање сваке војне вежбе или изненадних провера спремности војске Русије као провокације и потенцијалне претње ратом, има дугу традицију. Чак и када се вежба одвија на територији Русије, и то је готово увек.
Тако су биле и тврдње да ће вежбе „Кавказ 2009“, које су одржане годину дана након неуспеле инвазије Грузије на Јужну Осетију, довести до рата са Грузијом. За исту вежбу одржану 2016. године речено је да је циљ Украјина.
И у сваком случају, жеља Русије да одржи вежбама потребну борбену готовост војске је „припрема за мега ратове“.
Руси „на нашим обалама“ …
Вежбе за рат нису једини начин да Руси могу бити страшни за западну публику. Постоји и присуство Русије на „нашим границама“. На пример, редовне патроле руских авиона код обала Велике Британије. Чини се да таблоиди у Великој Британији сматрају да им је дужност да извештавају сваки пут када Раф (Краљевска авијација) усмерава борбене авионе како би пресрели руске авионе који пролазе поред Велике Британије. Наравно, тек на крају приче читалац сазнаје да није дошло до стварног кршења британског ваздушног простора.
Навика да се чују узбуне понекад се завршавају шалом у британским медијима. У 2014. години, саопштено је да је „руски војни авион“ ушао у ваздушни простор земље, а да је британска авијација запретила обарањем. Испоставило се да је то био стари покварени летонски цивилни авион за превоз путника, а који тип авиона су иначе користиле и војске многих земаља.
Такође, и остала руска војна средства добијају сличну интензивну покривеност британских медија. Прошле године медији у Великој Британији били су преплављени са спекулацијама о могућим претњама од стране „Адмирала Кузњецова“, руског носача авиона, пошто су се брод и поморска група припремали за пролазак кроз Ламанш. Током повратка групе бродова из Сирије, британска штампа је истраживала трошкове одговора-напада Краљевске морнарице према руским ратним бродовима.
И у јуну 2016. године, медији су објавили да је британска морнарица открила руску подморницу у Ламаншу. На извештаје је реаговало руско министарство одбране, а које је саопштило да подморница чак није била ни зароњена док је пловила под будним оком Британаца.
… вреба у дубини …
У неким другим европским земљама чак није ни потребно видети руску војну подморницу, брод или авион у близини граница да би медији почели са хистеријом. Шведска је неславно покренула вишемесечни лов на „руску подморницу“ која је се наводно скривала у близини Стокхолма да би након две године касније признала да је лов на подморницу подстакнут сигналом од „шведског објекта“.
Шведска војска је очигледно имала неку врсту обуке и наводно повећање буџета, док су њихови суседи у Норвешкој искористили прилику да се мало смеју на рачун медијске хистерије.
Непостојећа руска подморница оптужена је и за оштећење рибарског брода из Северне Ирске 2015. године.
… циљање на интернет …
Преко Атлантика, страх од Руса је више усредсређен на информативни рат и кибернетику. У новогодишњој ноћи, руски хакери су оптужени од стране Вашингтона за хаковање мреже електричне енергије у Вермонту, након што су власти пријавиле проналажење одређене врсте „малвера“ на рачунару у својој канцеларији. Чињеница да рачунар није био ни повезан са интернетом није спречио медије да додају „руску претњу“ овој причи.
Тако су и приче Си-ен-ена о операцијама руске сајбер-војске тврдиле да су „руски хакери“ одговорни за покретање тренутних дипломатских односа између земаља Залива и Катара, и тако многе друге приче…