АМЕРИКА И ЕУ СВЕ ЈАСНИЈИ: Од Србије ће се тражити да уведе санкције Русији

Питање утицаја Русије на Западном Балкану, а посебно у Србији, озбиљно је забринуло Вашингтон и Брисел, па је тако у истом дану у Стејт департменту озбиљно разматрао положај Руског хуманитарног центра у Нишу, а Европски парламент је у Резолуцији о Србији указао на бојазан о заједничких војних вежби српске и руске војске и позвао Београд на усклађивање спољне политике са ставовима ЕУ.

Чињеница да се Руским хуманитарним центром САД баве на највишем политичком нивоу, али и препорукама Европског парламента, говори да су САД одлучиле да фокус пажње врате на овај регион. С друге стране, Брисел већ неко време разматра како да економски помогне Западном Балкану да превазиђе период до придруживања ЕУ. Није тешко погодити да иза тога стоји намера да се спречи ширење руског утицаја, чему би погодовале евентуалне даље тензије у региону.

Овом доприноси развој ситуације у региону након уласка Црне Горе у НАТО, нестабилност у Македонији која прети да се прелије на цео регион, ституацији у БиХ, као и на Косову које тек треба да формира нову владу.

Руски хуманитарни центар је у среду био једна од главних тема Пододбора за европску и регионалну безбедносну сарадњу у америчком Сенату. Наведено је да је за САД од виталног значаја да Србија иде ка ЕУ.

– Брине ме такозвани хуманитарни центар, не због онога што је сада, него због онога што би могао да постане. Поготово ако Србија испуни оно што је Русија тражила: специјални статус и имунитет за руско особље. Не верујемо да Русија има добре намере да помогне Балкану да иде ка ЕУ. Важно је, и то уверење делимо са Владом Србије, да Србија има потпуну контролу над својом територијом и свега што је на њој. Ако дозволи Русији да оформи центар за шпијунажу, изгубиће контролу над делом своје територије – рекао је високи званичник Стејт департмента задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји.

Разлози за бригу

Идентичан став поновио је амерички амбасадор у Србији Кајл Скот наводећи да “има добрих разлога за забринутост” због Руског хуманитарног центра.

– Не знам тачно шта они раде, никада нисам посетио тај центар, али мислим да има добрих разлога за забринутост – рекао је Скот.

На питање да ли је реч о шпијунском центру, он је казао да је то питање за Владу Србије.

– То је питање за њих, шта мисле да они (Руси) заправо раде у том центру – нагласио је амерички амбасадор.

Све већи јаз

Упркос најавама председника САД Доналда Трампа да ће доћи до релаксације односа између Србије и Русије, то се до данас није десило. Напротив, они се и даље крећу у негативном тону, каже за “Блиц” председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић.

– У САД постоји снажна антируска кампања, негативан тренд је свуда присутан, и све стране посматрају шта се дешава, и САД и ЕУ и Русија, а притисци су са свих страна – каже Јоксимовић.

Како је истака, приликом априлске посете сенатора Џона Мекејна Србији, он се захвалио тадашњем премијеру а данас председнику Србије Александру Вучићу на томе што одолева притисцима Русије.

– Верујем да је тада било речи и о Хуманитарном центру у Нишу и давању дипломатског статуса Русима – каже она.

Јоксимовић истиче да су главна “жаришта” интересовања САД далеко од Западног Балкана, али и да су важан играч, што се видело на примеру кризе у Македонији, која је решена тек доласком Хојт Јиа у ову земљу.

– Утицај и Руса и Американаца постоји свуда, и то није ништа ни ново ни чудно. Али, на Западном Балкану имамо одсуство значајнијих помака у смислу бољег живота, одакле се ствара простор за друге играче на политичкој сцени и другачију реторику – прича она.

Како истиче, верује да ће разговора између Србије и САД бити иза затворених врата, и о Руском центру, и о другим стварима, али оно што је за сада приметно јесте да све то не ремети позицију војне неутралности Србије.

НАТО уместо ЕУ?

Разлог за повећану позорност Америке на подручје Балкана могао би да буде тај што ствари у региону не иду у оном правцу у коме се очекивало и што су се евроинтеграције отегле у недоглед, сматра Срећко Ђукић из Форума за међународне односе. Пошто чланства нема, каже он, САД покушавају да замене тезе, па нуде НАТО уместо ЕУ, а то није примарни интерес ниједне од ових земаља.

– У суштини, не видим ништа посебно од руског утицаја на Балкану. Тамо где је могао да буде, попут Јужног тока, тога нема, јер су га САД “потопиле”, а са друге стране нема ништа ни од америчког гаса – каже он.

Како наводи, можда су неке америчке аналите показале да је руска “мека сила” даје већи ефекат од америчке док је Руски хуманитарни центар у Нишу, по његовом виђењу, само замена теза и мазање очију.

– Чак и да јесте војна база, треба само пребројати колико их Америка има у земљама у окружењу. Србија је окружена “морем земаља чланица ЕУ и океаном чланица НАТО”, па се онда питам како ће тај неки руски војни авион да слети у ту базу у Нишу – каже Ђукић.

По његовом мишљењу, главни разлог за овакво понашање САД је то што жели чвршће да се позиционира на Балкану, и то због Русије, Турске, Црног мора и Блиског истока.

Оно што би од Србије могло да се тражи јесте и да уведе санкције Русији.

– Наравно, штета би била на Србији, а то нико не би компензовао – истиче Ђукић.