Сви највећи западни медији – ЦНН, Индепендент, Дејли телеграф, ББЦ – известили су јуче о „бруталном“ нападу на недужне сиријске цивиле у граду Идлиб у режији „злочиначког“ режима Башара ал Асада, који је том приликом користио хемијско оружје.
Чињеница је да се Идлиб налази под контролом снага Исламске државе и да је трагедија највероватније проузрокована цурењем отровног гаса из војног складишта, које се налазило у терористичким рукама. Због тога је немогуће тврдити да је напад унапред планиран и спроведен од стране оружаних снага легитимног сиријског државног руководства, а камоли од стране Руске Федерације.
Запад је одмах након напада покренуо сву своју медијску машинерију и председника Сирије осудио за „најтежи ратни злочин на почетку 21. века“, посредно оптуживши Москву, представљајући је као фактор блискоисточне нестабилности и државу која подстиче агресију.
Убрзо је уследио и предлог нове америчко-британско-француске Резолуције којом би УН требало да осуде Москву због њене подршке „касапину из Дамаска“. Текст Резолуције уопште не уважава чињенично стање и избегава да позове на спровођење објективне истраге о узроцима и околностима самог напада. Уместо што се унапред имењују кривци као да су чињенице већ установљене неопходно је да се на место инцидента пошаље мешовита мисија УН која би дала реалну, а не искривљену, према интересима Запада фабриковану оцену овог догађаја.
Западу је лакше применити стари, добро опробани рецепт „false flag“ операције и по узору на Рачак и Маркале за злочине оптужити оне, који за њих нису криви, а сачувати оне, који су злочине фактички подстакли и омогућили. Поучени лошим историјским искуством Срби врло добро знамо како је када западна штампа извештава о стварима. Ту нема места објективности.
Многи би питали: „А шта би био разлог западних лажи?“. Одговор је једноставан. Сетите се шта је био разлог западних лажи у случају Рачка. Створити слику о наводним српским нападима на недужне албанске цивиле како би се оправдала интервенција НАТО пакта у СРЈ. У случају Сирије примењује се исти рецепт. Пласирањем измишљених чињеница треба пронаћи разлог за притисак на Русију, делегитимисати улогу Москве као гаранта сиријског суверенитета, „оправдати“ западну војну интервенцију и НАТО окупацију Сирије.
Као што се упозорава у саопштењу руског Министарства спољних послова „(наводни) напад хемијским оружјем у сиријској покрајини Идлибу знак је да се инциденти злоупотребљавају како би се осујетили међусиријски мировни преговори“, које је иницирала Руска Федерација. Још један у низу доказа да Западу на Блиском Истоку одговара рат, а не мир. Рат као средство даље дестабилизације руских граница.
У истинитост оваквог закључка уверава нас и изјава заменика руског амбасадора при УН, Владимира Сафронкова. Истакавши да је овакве нападе изазвала претња бившег америчког председника Барака Обаме војним деловањем уколико се пређе „црвена линија“ и употреби хемијско оружје, руски дипломата објаснио је да ова одлука служи као почетна тачка за будуће провокације терориста и екстремистичких структура за коришћење хемијског оружја, да би покушали да дискредитују званични режим у Дамаску и створе претпоставку за употребу војних снага против суверене државе. Коначни циљ је – што више опколити Руску Федерацију!
На крају остаје да видимо каква ће бити реакција Доналда Трампа. Упркос најавама да ће „радикално променити“ своју политику према Дамаску и престати да се као шеф САД залаже за свргавање сиријског председника Трампове најновије изјаве говоре другачије. У њима амерички председник за напад директно оптужује Башара ал Асада и позива на његово рушење. Другим речима, од толико дуго очекиване промене односа Америке према кризи на Блиском Истоку очигледно неће бити ништа. Вашингтон наставља интервенционистичку политику претходне америчке администрације.
Тагови: Данијел Игрец, Русија, Сирија