ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ: Балкански фитиљи

Министри спољних послова и лидери великих европских држава изгубили су интерес да помажу западном Балкану у проналажењу начина за решавање исцрпљујућих конфликата”, написао је Денис Мекшејн бивши британски министар за Европу.

Пун разумевања за шефицу европске дипломатије Федерику Могерини, која се – ових дана – ломата по балканским гудурама, он тежину њене мисије упоређује са споразумом Ирана и Америке.

Да ли је овај искусни човек олако избацио бомбастично поређење? То није превише реално, јер он о томе зна много. Управо је он, пун лепих речи, сигуран у вредности које доноси, оставио у наслеђе Федерики Могерини балканско минско поље.

И не само да га је оставио – пустио је да се на њега, у међувремену, донесе толико експлозивног материјала, да смо данас на некој врсти огромног лагума из којег вири много знаних и незнаних фитиља. Признање косовске независности, за коју се тако страсно залаже, најслабија је тачка на бурету барута.

Денис Мекшејн је то одувек знао, па је, у Приштини, у априлу 2004. одговарајући на питање о коначном статусу Косова, одмах после Погрома, рекао да он не употребљава термине као што су „коначан статус” или „независност”. Објаснио је да у Европи постоји само унутрашња независност, а о коначном статусу се може говорити кад је неко мртав.

Мекшејн је, тада са Ибрахимом Руговом, посетио запаљену Цркву Светог Николе у Приштини и рекао да је уништавање културног наслеђа Европе злочин. „Желео бих да видим господина Ругову овде како се због тога на коленима извињава”, пренео је Би-Би-Си.

То се није догодило. Подржана је независност Косова. Београд се извињавао и клечао.

Шта је ово данас? Косово пуно исламиста и сви су спремни да упале фитиљ и то на територији природне Албаније (Македонија, Косово, Црна Гора, југ централне Србије, Грчка). Без иједне функционалне институције, страшна етничка сила и националисти мрве све милијарде долара уложене у овакав балкански мир који је, између осталих, конструисао и Денис Мекшејн.

Зашто им је било потребно да подрже коначни статус и онога ко је мртав?

Одустало се од међузависности као јединог прихватљивог модела недовршених балканских ентитета. Парадоксално, сви у односу на Београд морају да уживају савршену независност, а она се може остварити ако Срби пристану на „кооперацију”.

Зато би српски лидери требало да кажу истину свом народу у региону, а она отприлике гласи: морају да се интегришу у етнократске структуре засноване на традицијама распале земље и фашистичких творевина из Другог светског рата. Страх од руског утицаја је само оправдање за пропали и дезинтегрисани Балкан.

Нејака Федерика Могерини изгледа као девојчица међу балканским вуковима. Ту није крај, упала је и у минско поље, сада је сви гледају и држе фитиље у рукама, укључујући и Дениса Мекшејна. Ако овако нестварна и лагана изађе без експлозије, требало би да је дочека моћни Мекшејн, клекне испред ње, замоли за опроштај и рашири стару мапу са минама

Тагови: Балкан, Денис Мекшејн, Живојин Ракочевић