ВЛАЈКИ: Скупштинска трагикомедија

Обраћам се медијима као обичан грађанин огорчен оним што се јуче догађало на посебном засједању Народне скупштине Републике Српске.

Потпуно оправдано заказана сједница која је могла бити историјска и вратити Српској све оно што је изгубила у посљедње двије деценије након Дејтона, претворила се у моралну пустош произведену од једног дијела посланика од којих се, руку на срце, ништа друго није ни могло очекивати.

Противник је, у виду Бакира, пијуна “међународне заједнице“, направио невјеројатну грешку која је могла бити монументално искориштена. Изетбеговић је, онако како му је суфлирано, обезвриједио Предсједништво, врховну институцију БиХ, својим унилатералним слањем ревизије Међународном суду правде у Хагу.

Тиме је читав систем хијерархијског устројства и одлучивања у БиХ био парализиран и разрушен. Овог пута, ни уз најбољу машту, нису се за то могли окривити Срби као што је то до сада било стотине пута урађено.

Предсједник Републике је то у свом излагању јасно назначио. Овај Бакиров чин је само посљедњи од низа удара којима је гађана Српска од стране владајуће Бошњачке/муслиманске елите у Сарајеву, а у циљу стварања од БиХ исламске земље базиране на шеријату. Индикатори за то су пристрасно дјеловање Суда и Тужилаштва БиХ, Уставног суда, одузимања бројних надлежности Српској, одузимање грба, химне и заставе нашој Републици, оспоравање дана Републике, тужбе због референдума, покушај одузимања дијелова РС приписивањем војне имовине Сарајеву, и много чега другог. Ревизија, покушај да се поново оптужи Република Србија за, како се тврди, геноцид над Бошњацима је само врх леденог бријега који расте експоненцијалном брзином и количином.

Јер, будимо искрени. Оно што сада Изетбеговић ради, само је наставак дјела свог оца. Његов је отац јасно изнио једну од основних доктрина ислама. Парафразирам: Гдје год муслиманска популација у некој земљи пређе 50% становништва, света је дужност муслимана да од тог простора направе исламску државу. Никада и нигдје Бакир то није негирао, а све што ради, ради у том духу.

У БиХ је тих 50% достигнуто, па и пређено (или ће се то врло брзо десити), па је агресивност садашње бошњачке владајуће елите да се докопа цијеле БиХ нормална.

Запад је суфлирао Бакиру да подстакне ту ревизију рачунајући на српски револт који ће блокирати институције БиХ, политички уништити Бакира и његов изразити фундаментализам који ће бити замијењен новом далеко умјеренијом муслиманском елитом.

Предложени закључци Предсједника Републике (посебно члан 4) су јасно ишли у том смјеру: Треба блокирати заједничке институције БиХ од стране српских представника, па ће, по домино ефекту, бити стављене у питање, не само ревизија и Бакир, већ и антисрпске државне институције.

Али један дио посланичких група који је у тијесној сурадњи са такозваним ‘народним партијама’, а гдје је најважнија СДА која отворено заговара уништење Републике Српске, остао је вјеран својим антисрпским “колегама“ (да ли само из “солидарности“?).

Њихов дискурс (посебно двојице од њих, од којих се то и могло очекивати) је јуче био крајње јасан: нећемо рушити изразито бошњачки/муслимански/радикално фундаменталистички државни, и у потпуности антисрпски, систем институција, јер би то, наводно, могло шкодити српским интересима и Дејтону!?

Ништа им не значи што је Дејтон оперушан до непрепознатљивости, што Српска нема свој грб, заставу и химну, што основне државне институције антисрпски дјелују, што се злочини над Србима не процесуирају, што се оспорава Дан Републике што се жели, преко питања војне имовине територијално пресјећи Српску у неколико праваца, што је у БиХ направљен паралелан бошњачки/муслимански институционалан систем који негира два друга конститутивна народа, и да не набрајам.

Посебно је ниско и биједно када се јавно изјављује да се Суд и Тужилаштво у предложеним закључцима жели реформирати како би на тај начин Предсједник Републике себе заштитио.

Самим тим што тај дио посланичких група није гласао за закључке и што не мисли зауставити растућу агресију бошњачке владајуће елите у циљу освајања читаве БиХ, јучерашњи закључци, мада изгласани, немају никакву практичну корист.

Јао си га Републици Српској. Са оваквим дјеловањем неких српских “душебрижника“, Српска је свега пар корака далеко од пропасти.

Тагови: БиХ, Емил Влајки