СИМПОЗИЈУМ У ТРЕБИЊУ: Савремени човјек је уплашен

Слобода, као високо рангирана вриједност, не доноси само задовољство, понос и осјећање моћи, него и тјескобу, осјећање несигурности и страха, речено је данас на панел-дискусији о теми „Страх и слобода“ у Требињу у оквиру Четвртог симпозијума „Теологија у јавној сфери“.

Професор Жарко Требјешанин каже да су вјечите теме страх и слобода, која је и те како значајна за савременог човјека.

„Савремени човјек је уплашен. Постоје многи страхови који су индуковани, постоји страх од глобалног загријавања, од непријатеља, од миграната, од вируса, од сиде, од терориста“, рекао је Требјешанин и додао да је данас врло актуелно дјело Ериха Фрома „Бјекство од слободе“.

Он наводи да због свега што слобода носи човјек има потребу да је се одрекне и побјегне од ње и да то може учинити на више начина.

„Један је потчињавање ауторитарности, потчињавању нечега изнад њега, неком вођи, странки, јер се онда осјећа заштићеним, али тиме и плаћа цијену јер се одриче своје индивидуалности и слободе. Други начин јесте рушилаштво, деструктивност: човјек који није у стању да задовољи своје потребе налази сигурност и макар осјећање привидне моћи у томе да може да уништава. Савремени терористи имају потребу за уништавањем због тога што су осујећени, што се осјећају прикраћени, што сматрају да их презиру“, каже Требјешанин.

Он као трећи механизам наводи комформизам, односно саображавање ономе што су већински ставови и увјерења, а гдје човјек опет губи индивидуалност и идентитет и самог себе третира као робу на тржишту.

Требјешанин је указао и на везу између страха и неморала, истичући да се свака власт, поготово она деспотска, која се нимало случајно зове и страховлада – базира управо на томе да постоје неки основни примарни страхови, као што је страх од смрти, страх од бола и мучења и онда примјењују силу не би ли људе натјерали да се понашају онако како би они хтјели да се понашају.

„Његош каже: `Страх животу каља образ често`- дакле, човјек зна шта му је чинити и шта је добро, али то не чини управо зато што се боји и тај страх га савија, страх чини да је спреман да се одрекне свог достојанства“, нагласио је Требјешанин.

Он сматра да је страх од смрти страх над страховима, а да су сви други само изданци тог страха.

„То је страх који је нама просто уграђен у мозак, јер је примарна људска потреба да преживимо. Међутим, хришћанство управо тиме што је побиједило смрт васкрсењем може код човјека да створи одређену противтежу и да га ослободи тог страха“, истакао је Требјешанин.

Професор Арта Додај са Свеучилишта у Мостару каже да је страх човјеков пратилац и може бити реалан и позитиван, али може бити и нереалан, што зависи од перцепције особе.

„У психологији се страх и слобода паралелно преплићу и у интеракцији су. Постоји зона гдје ми одлично функционишемо, а то је зона наше сигурности. Међутим, када се суочимо са нечим што нам је непознато ми излазимо изван те зоне. И то је тренутак када покушавамо да се ослободимо тог страха, што је показатељ како страх и слобода међусобно функционишу“, рекла је Додајева.

Она, као професор, наводи да су најчешћи страхови са којима се суреће код младих страх од анксиозности и одређених тешкоћа у вези са немогућношћу полагања испита.

Панел-дискусији присуствовали су Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, умировљени владика Атанасије, владика франкфуртски и цијеле Њемачке Сергије, те многобројни угледни теолози и научници.

О теми је говорио и професор Борис Брајовић, а модератор је био Гојко Перовић.

У оквиру симпозијума данас ће бити промовисана књига „Патрологија“ умировљеног владике захумско-херцеговачког и приморског Атанасија, а вечерас од 19.00 часова представа „Седам“ у организацији Међурелигијског вијећа БиХ о теми „Насиље над женама“.

Тагови: Жарко Требјешанин, Теологија, Требиње