Прича да су држављанима земаља Блиског истока врата БиХ широко отворена још једном се потврдила, али и добила нови наставак.
На само километар до скијашког комплекса на Влашићу, у селу Мудрике ниче још једно насеље – и то арапско. Све што виде то и купе, а за цијену не питају.
Влашић осим туристима из региона, све више постаје атрактивна и држављанима земаља Блиског истока. У посљедњих неколико година све их је више на овом подручју, а сваким даном је јасније да њихов боравак овдје и није само туристички.
Свјестан је тога и Суад Мујчић, чије се викендице налазе управо у насељу гдје Арапи граде своје бх. резиденције. Преко зиме их овдје нема, али се зато насеље испод Бабановца љети претвара у праву арапску метрополу.
– Сад овдје нема никога, они долазе љети. То је седми или осми мјесец, кад су код њих распусти. Они долазе исто као што ми идемо на море. Дођу овдје, проведу 10 до 15 дана и оду – прича Мујчић.
Мјештани који су били спремни да о доласку Арапа причају пред камером, кажу да су ове куће у власништву фирме из Сарајева, чији су власници Арапи. Масовна купвоина некретнина за арапске држављане, била је и на провјери безбједносних агенција.
Служба за послове са странцима открила је велики број фантомских фирми које улажу велике износе у некретнине. Од 691 контролисане фирме, чак 499 није пронађено на пријављеним адресама.
Ново насеље које Арапи праве у срцу Влашића, већини мјештана дошло је у прави час. Не жале се ни на вртоглаве цифре за које откупљују њихову земљу- најнижа цијена за дунум земље је 10.000 КМ.
Причу довољно илуструју и бројке да су једну од кућа на оваквој локацији платили 80.000 КМ, а до сада купили чак 150 дунума земље.
– Цијене јесу високе, знам тачно да су ови плаћали шест евра по квадрату. А сад за ово земље што је остало, коју нису продали, цијене су удуплали – каже Мујчић.
Купују масовно и све што виде, највише тамо гдје је некада живјело српско становништво. Томе и доказ до сада саграђених 20 викенд кућа, али и обећање мјештанима да ће сви добити посао. Па ваљда зато не говоре много и испред камера не желе.
Превелика се медијска бука диже око људи који су, како кажу, село „подигли из мртвих“. Можда нико пажњу не би ни обратио да су им намјере и циљеви масовног досељавања и куповине земље били потпуно транспарентни.