73 ГОДИНЕ ОСЛОБОЂЕЊА ЛЕЊИНГРАДА: Ватромет победе над Невом

Свечаности посвећене 73. годишњици ослобођења Лењинграда, који је био под опсадом током Другог светског рата, одржане су у Санкт Петербургу.

27. јануара се навршило се 73 године од дана потпуног скидања блокаде Лењинграда. Овај велики датум је у Русији проглашен за Дан војне славе. Хитлеровска опсада је трајала 900 дана и ноћи. За све ово време град је у непријатељском окружењу живео, радио и борио се. Без обзира на пуцњаву, бомбардовање, нељудску глад и страшне мразеве Лењинград је издржао и победио.

Битка за Лењинград је била најдужа у годинама Другог светског рата. Хитлер је хтео да сравни град са земљом. Блокада која је успостављена од јесени 1941. године, однела је животе око милион грађана. Цела земља, а и цео свет су пратили јуначки подвиг Лењинграђана. Продор војника с Лењинградског и Волховског фронта почео је у јануару 1943. године. Блокада је прекинута, али је у потпуности укинута тек 27. јануара 1944. године. У току борби за град на Неви уништено је 50 немачких дивизија, каже стручњак Института за општу историју РАН Михаил Мјахков.

– Подвиг Лењинграда и жртве Лењинграда никад не смеју заборавити ни наша, ни следеће генерације. Лењинград је био острво које је практично повезивало немачку војску на целом северном крилу совјетско-немачког фронта. Ма шта да се данас прича, пад овог града је могао имати ефекат домина и пада целог фронта. А 1941. године можда је могао довести и до освајања Москве. Зато је одбрана Лењинграда имала како морално-политички, тако и строго војни значај. Много је написано у вези са скидањем блокаде Лењинграда, али су ми најближи, наравно, стихови познате песникиње Вере Инбер, која је написала: „Загрмео је страшни лењингрдски суд.“ Овај суд је за Лењинград загрмео управо у јануару 1944. године кад смо се практично осветили за сву несрећу и бол који су немачко-фашистички освајачи нанели нашој земљи у току Великог отаџбинског рата.872 дана становници опседнутог Лењинграда, превазилазећи глад, хладноћу, бомбардовања, херојски су бранили свој родни град. Фашистичка војска почела је опсаду 8. септембра 1941. године.

Потпуно ослобођење је стигло 27. јануара 1944. године. Блокада Лењинграда је пример изузетне храбрости и истрајности армије и цивилног становништва. То није само једна од најтрагичнијих страна у историји Другог светског рата, него и догађај светског значаја, констатује академик Академије војних наука, историчар Јуриј Рубцов.

– Не само наши, руски историчари, него и историчари САД, и други страни аутори истичу подвиг опседнутог Лењинграда као уникатан. И народа – мирног становништва града на реци Нева, и армије. Јер се одбрана одвијала у најнеповољнијим околностима. Потпуни обруч, глад, хладноћа, застрашујући санитарни услови, неуређени животни услови. Све то, и многе друге ствари условљавају да се битка за Лењинград третира као догађај, који је оставио меморијални и веома озбиљни траг у историји рата.

Херојска одбрана Лењинграда одигала је значајну улогу и у другим кључним биткама тих година, такође је утицала и на резултат рата, каже у наставку историчар.

– Не само чињеница потпуног пробоја опсаде у јануару 1944. године, него и све фазе одбране града унеле су, без сумње, промене и у стратешке планове зараћених страна, и у морал руских војника на фронту, и у позадини. Сама по себи чињеница, да је град истрајао, током готово 900 дана, прво у потпуној, а затим, током задње године, у делимичној блокади, – имала је деморалишући утицај на немачке и финске војнике. Јер су Немци, када су септембра 1941. године пришли Лењинграду, били убеђени, да ће за месец или два освојити град.

Сваке године све је мање сведока тих дана, „блокадњиков“. Зинаида Шевкуненко је имала седам година, када је почео рат. У опседнутом граду је провела годину и по дана. У то време она није одмах била свесна свих страхота догађања. Било је страшно, глад, хладноћа, износи своја сећања Зинаида Шевкуненко.

– Када су бомбардовањем били уништени Бабајевска складишта, у августу 1941. године, следовања хране су одмах смањена. Деца су добијала 125 грама хлеба, а на радну картицу давали су 250 грама. Бомбардовали су обично ноћу, али наша зграда је имала склониште. Ми смо одлазили у склоништа, и чак смо спавали седећки. Касније је почело артиљеријско бомбардовање. Наша кућа није била погођена, али друге су зграде јако настрадале. У почетку смо били ја, сестра, брат и мама. Старији брат је био на фронту. Брат и сестра су ми умрли, и мама и ја смо дуго живели сами. Затим је и мама умрла. Када сам остала сама, пребацили су ме у дечје прихватилиште, и затим „Путем Живота“ су ме пребацили из града.

Тагови: Лењинград, Санкт Петербург