У последње време, јавност се узбуркала поводом поклона Руске Федерације Србији у виду шест авиона МиГ-29. Тиме Србија не само да остварује континуитет развоја у сфери ловачке авијације, већ ће добити и једну савремену групацију авиона четврте генерације (МиГ-29 М2).
Уз ловце, свежину у РВ и ПВО, као и у МУП-у Србије, 2017. година доноси и девет „Ербасових“ хеликоптера типа Х-145М. Овим набавкама Србија постаје респектабилан играч у региону на пољу авијације. Модернизацијом постојеће авијације и набавком нових летелица стварају се услови за извршавање свих оперативних задатака. Да ова набавка није извршена, у најскорије време би дошла у питање спремност војске и МУП-а Србије да обављају своје како војне тако и хуманитарне задатке.
Заједно са ремонтом четири постојећа авиона МиГ-29, ремонт шест нових летелица ће износити 185 милина долара. Ресурси летелица биће продужени, што значи и могућност контроле над својим небом у мирнодопском периоду — тзв. „air policing“. Много се чуло злурадих коментара поводом овог уговора, само нам ниједан од тих душебрижника није одговорио на питање да ли може по бољој цени да се набави десет ловаца четврте генерације?
Одговор је јасан — ово је повољан аранжман. Међутим, приликом набавке војне опреме, постоји и могућност примене тзв. „офсет“ аранжмана, али овом приликом такав вид сарадње није остварен. „Офсет“ је врста бартер трансакције везане за набавку високотехнолошке робе у иностранству. Извозник обавља додатне задатке који премашују обавезе основне трансакције. Директним улагањем у привреду земље-увозника, обавља се инвестиција у трансфер технологије, лиценцирање производње одређених делова као и подуговарање са компанијама у земљи-добављачу.
Евентуална примена оваквог типа споразума имала би позитивне ефекте за обе земље. За земљу увозника — високотехнолошка инвестиција, лиценцирање регионалног центра уз могућност ремонта одређених делова оваквог типа авиона; за извозника — проширење тржишта и „везивање“ купца за одређену робу. У земљама у развоју, „офсет“ аранжман је карактеристичан вид улагања.
Примере „офсет“ аранжмана можемо пронаћи у Индији, која са Русијом има значајне војно-техничке споразуме, затим у набавци авиона „јурофајтер“ за Аустрију, као и у куповини Ф-16 за пољско ваздухопловство.
Потенцијална инвестиција овог типа Србији би донела отварање радних места у високотехнолошком сектору и зараду од ремонта авиона који би се обављали у нашој земљи. Будућност ће показати да ли ће се војно-техничка сарадња са Руском Федерацијом или неком другом земљом развијати кроз овакав вид трансакција.