ЉИЉАНА СТАЛЕТОВИЋ: Пригрлиће ЕУ Србију, услов – да призна Косово!
Фото: З. Шапоњић
Пут ка чланству у Европску унију није нимало лак, а Србија је једна од ретких земаља која би европској породици могла да се придружи одрицањем од дела своје територије и народа који тамо живи. Проблем стар више од једног века ускоро би могао да буде решен, али свакако не у корист Србије и по високу цену коју ће морати да плати, уз велико понижење.
Наши европски „пријатељи“ имају своју рачуницу и интересе. И своје балканске „пријатеље“ уз чију помоћ могу да остваре циљ – да контролишу западни Балкан, циљ који су имали и у време Берлинског конгреса 1878. и Лондонске конференције 1913. године. Како тада тако и данас западне силе у решавању косовског питања и стављање Албанаца под своју заштиту виде главни штит од „словенске инвазије“, односно руског присуства на Балкану. Косово је и данас део продора Запада на Исток, а Србија би могла да се нађе пред новим ултиматумом.
Иако нико званично није затражио од Србије да призна независно Косово, нити то пише у неком европском документу, договори постигнути у Бриселу током преговора Београда и Приштине воде ка томе.
Не треба се уљуљкивати пировим победама. Пријем Косова у Унеско је само одложен. Као и пријем у Савет Европе. Албанци неће одустати, као ни њихови савезници.
Српском државном врху је још пре три године из Берлина јасно стављено до знања да је време за покретање процеса признавања чланства Косова у УН. За сада се остало само на томе, али западни “пријатељи” неће лако одустати од своје намере да од Србије и званично то затраже.
Европи се за сада не жури да Србију прими под своје скуте. Има она своје проблеме. Али ако јој то у једном тренутку из било ког разлога буде у интересу, пригрлиће Србију уз само један захтев – да призна независно Косово.
И ово што се до сада радило и ради у Бриселу, корак по корак води ка томе. Почев од укидања цивилне заштите, интегрисања полиције и правосуђа, увођење међународног позивног броја за Косово, пардон географску област Косово…Албанцима не смета што је Међународна унија за телекомуникације издала позивни број само за географску област којим ће располагати Србија и доделити га Приштини на коришћење.
“Зови ме и грне, само немој да ме поломиш”, каже једна народна пословица.
Подсећамо да је неколико држава дало пристанак за преговарачки оквир за поглавља 5,25 и 26 тек након што је Србија послала писмо Међународној унији за телекомуникације о додели међународног позивног броја Косову.
После “интегрисаних” полицајаца, првог радног дана 2017. године почињу с радом и судије и тужиоци интегрисани у косовски правосудни сyстем. Њима је 9. децембра 2016. престао радни однос у српским судовима на Косову и Метохији.
И тако редом, корак по корак, под будним оком Европске канцеларије за спољне послове која прати испуњеност међуциљева поглавља 35 који се односе на нормализацију односа са Косово.
С напредовањем преговора о евроинтеграцијама питање признавања статуса Косова, иако званично неће бити на дневном реду, постајаће све актуелније. Србија ће у Бриселу, током преговора Београда и Приштине, добијати нове ултиматуме: или прихватите предложено, или ништа од отворања нових поглавља.
Дакле, и ако буду отворена сва поглавља доћи ће на ред оно последње и најтеже – 35 које захтева нормализацију односа између Србије и Косова.
Расправа о Косову и оцена тога колико се стигло с нормализацијом односа Београда и Приштине биће најкрупнији залогај и најтежа препрека на путу ка ЕУ. Питање је шта се све подразумева под појмом нормализација.
У поглављу 35 не прејудицирају се ставови о статусу и све је у складу са Резолуцијом 1244/99 Савета безбедности Уједињених нација и Саветодавним мишљењем Међународног суда правде о проглашењу независности Косова. Али, Србији се јасно ставља до знања да ће њен напредак у преговорима о приступању ЕУ бити “вођен напретком Србије у процесу припрема за приступање, који ће се мерити нарочито у односу на сталну ангажованост Србије ка видљивом и одрживом побољшању односа са Косовом, као и у односу на остале захтеве садржане у тачки 23 Преговарачког оквира”.
Тај напредак подразумева формирање Заједнице општина са српском већином на Косову, спровођење Споразума о енергетици и телекомуникацијама, поштовање косовског законодавства, што подразумева и употребу општинских печата и обележја у складу са важећим законодавством Косова, интегрисање правосуђа у косовски систем и још много тога, укључујући и “делотворно учешће Косова у преосталим регионалним иницијативама, у складу са заједнички договореним условима”.
За сада, Брисел инсистира на реализацији споразума постигнутих у дијалогу Београда и Приштине. Али, јасно је да бити потребни већи уступци Београда у односима са Приштином да би се направио корак ближе ка ЕУ, односно да државе чланице пристану на отварање нових преговарачких поглавља.
Европска унија званично није захтевала од Србије да призна независност Косова. Питање је када ће то да учини. Или ће да препусти Београду да испуни све захтеве који се буду постављали у Бриселу током преговора са Приштином, а онда неће бити ни важно да ли је Србија признала Косово или није, да ли га сматра независном државом, јужном покрајином или географском облашћу. Ионако ће бити заједно у Европској унији, ако је не уздрма још неки “брегзит”.
Треба имати на уму да Европска унија неће да прими државу без јасно дефинисаних граница. Власти у Приштини спремне су да у датом тренутку поставе и питање “источног Косова”, односно Прешевске долине с општинама Бујановац, Медвеђа и Прешево. И у томе очекују подршку западних савезника.
Можда ће у превеликој жељи да постане део ЕУ, коју све мање воле и њене чланице, Србија кад – тад и званично морати да се одреди: Косово или Европска унија. Или до тога неће морати ни да дође јер ће уз договарање у Бриселу и чињење компромиса попут проглашавања Косова географском облашћу , посао бити завршен.
У сваком случају, Србију чека завршни ударац.
