БАБУРИН: Зашто Србију убеђују да уђе у ЕУ? Да би заувек легализовали губитак Косова

КЊИГА „Србија и Евроазијски савез” представљена је синоћ у београдском хотелу „Москва”, пред великим бројем гостију из земље и иностранства, делегацијама парламентарних странака и ванпарламентарне опозиције, представницима крупног капитала, медија и научног и културног живота.

Тако широко интересовање је изазвало и само штиво – као први покушај да се у Србији анализира концепт евроазијских интеграција и користи које Србија може да има од њих, али и листа говорника на којој су били заменик амбасадора Руске Федерације Денис Кузнедењев, председник покровитеља пројекта – Међународне словенска  академија наука, образовања, уметности и културе – Сергеј Бабурин, председник српског одељења МСА Владимир Кршљанин и приређивач зборника академик МСА Зоран Милошевић.

Аутори чији су радови здружени на 288 страна, су из Србије (14), Русије (4), Белорусије (3) и по један из Украјине, Републике Српске  и Доњецке Народне Републике.

Кроз 23 тезе објашњавају садашње стање српско-руских односа, место Балкана у евроазијским интеграцијама, уставно-правне аспекте, православље као фактор зближавања наше земље и Евроазијског савеза. Затим: како се у програмима српских парламентарних странака третирају евроазијске интеграције, са једне стране, и како се у Србији, са друге стране, води прозападна политика уз незаобилазно последично разграђивање државе, нације, идентитета и језика.

Обрађује се и шта значи бити Европљанин, подсећа на хитлеровске димензије ЕУ, указује на позицију Србије у евроатлантским интеграцијама као и евентуалном сукобу НАТО и ОДКБ-а, али и на нови систем безбедности за Србију и цео свет.

Главна порука – а изрекао ју је заменик амбасадора Руске Федерације Кузнедењев – била је да Русија продубљивање евроазијских интеграција сматра кључним задатком, а да за укључење Србије у те процесе не постоји нити једна правна препрека.

Шта више – како је то изоштрио Сергеј Бабурин – Србија само треба да прескочи препреку такве политичке одлуке. Био је додатно изричит: у одабиру међународних интеграција и економској сарадњи „не сме се правити компромис тамо где се боримо за своју душу”.

„Зашто Србију убеђују да уђе у ЕУ? Да би заувек леганизовали губитак Косова и да би довели у питање велики број процеса! Многи се боје да Србија уђе у Евроазијски савез. ЕУ хоће да Србију постави на исту клупицу са Косовом и да каже да ће ту да седе као равноправи. А у Евроазијском савезу, Србија ће да добије пријатеље који ће да кажу: ко то тамо хоће да учини нажао нашој браћи Србима!“, рекао је Бабурин

„После ове књиге нико неће моћи да се правда да не види разлику између уласка и неуласка Србије у ЕУ“, рекао је Бабурин, честитајући ауторском колективу на концепцијском приказу и закључку шта Србија добија уласком у Евроазијски савез који је назвао једним од највећих достигнућа Владимира Путина.

Он је објаснио зашто су евроазијске интеграције „најправилнији начин органзовања правичног живота”, као и да је ова књига настала управо у том циљу – „ради спасења душе и изградње праведног друштва где ће свако да буде срећан”.

„Ако то схватимо, разумећемо процесе у свету. Међу њима је и прва у историји заједничка изјава – после сусрета патријарха Кирила и римског папе – у којој кажу да човеков живот никада није био под толиком претњом као данас, где се морал урушава, а породици се прети уништењем. Угрожени су темељи Хришћанства и схватамо да је постављена вододелница између онога што представља ЕУ и онога што је Евроазијски савез. Разлика је у духовним вредностима“ – рекао је Бабурин и као очигледан пример навео вредности породице и продужења живота.

Подсетио је да за ЕУ родитељи нису мајка и отац него бројеви  (бр. 1 и бр. 2), те се чак и од „ једне Киргизије захтева да из устава избаци дефиницију да је породица савез мушкарца и жене.

„Са друге стране, ми сматрамо да је главни задатак породице рађање новог живота. За нас је живот два мушкарца или две жене кооперација, а не породица”, поентирао је Бабурин.

Спас и за Русију и за Србију он види у рађању деце, јер је главни проблем обе земље недовољан наталитет, са том разликом да је у РФ, од доласка Путина, наталитет већи од морталитета.

„Никада нећемо победити ако не победимо сами себе и многодетне породице не постану правило”, поручио је на крају Бабурин.

Наступајући у име организатора, Владимир Кршљанин је издвојио још неке конкретне разлике у „понуди” за Србију.

„За нас је значајно да су у ЕАЕС (Евроазијски економски савез) основни методи регулисања пољопривредне производње усмерени на унутрашњу подршку економске стабилности чланица и њихових произвођача и на развој аграрног сектора са органским развојем укупне економске делатности  (пре свега међу чланицама), док су у ЕУ основне мере усмерене на ограничење конкуренције од стране произвођача нерезидената ЕУ, путем ограничења увоза пољопривредних производа кроз  порезе, квоте и техничке регулативе који практично онемогућавају промет, са истовременом подршком домаћим произвођачима у облику субсидија. Дакле, Србију у ЕАЕС чека већа флексибилност, већа окренутост узајамној помоћи и потпуно одсуство спољног наметања унутрашњих економских и политичких решења“, рекао је Кршљанин.

„Грађани мудро и непогрешиво сагледавају све финесе ових алтернатива. За Србију је темељно њено историјско и стратешко партнерство са Русијом, које наш народ с правом доживљава као братство. ЕАЕС, Евроазијски савез и Велика Евроазија, па и ОДКБ, су само конкретне могућности које Србија, стојећи чврсто на тим темељима, може да бира. Па када је све то већ тако, не могу, а да не питам када ћемо смоћи снаге да преокренемо дефиницију наше спољне политике која стоји наглавачке: „Наше стратешко опредељење је ЕУ, а желимо и што боље односе са Русијом”? И када ћемо на основу Декларације о стратешком партнерству, са Русијом потписати обавезујући Споразум о војно-политичком савезништву“, додао је Кршљанин.

Он је подсетио да је Евроазијски економски савез (који чине Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија) потписао споразум о зони слободне трговине са Вијетнамом и указао да  Србија може лако да буде друга земља са којом ће такав споразум бити потписан што није од малог значаја, јер преговоре о таквом споразуму воде још и Египат, Тајланд, Иран и Монголија, док су интерес показали Сингапур, Пакистан, Израел, Индија, Кина, Тунис и низ других земаља»

С обзиром на такву слику, САД и Велика Британија су – према Кршљаниновој анализи – већ  кренуле у заокрет и прилагођавање, «јер им је систем глобалне олигархијске диктатуре пропао, па се може десити да највећи губитник буде ЕУ у досадашњем облику и да буде одбачена као својевремено СФРЈ – као непотребно средство којим је Вашингтон некада парирао СССР-у, а данас «Великој Евроазији» није у стању».

Излагања су пратила тон закључака из зборника, које је протумачио Зоран Милошевић :

„Опасност од европеизације Србије је почела још у време када су се српске земље добивши независност од Турске, преобразиле у филијале „европских” демократија, те је и данашња реалност то да је европеизам растакање културних особености. Чињеница је да постоји балкански језички савез који омогућава да се о њему говори као о ареалу посебне цивилизације, да балканске земље нису део европског места развоја и одатле проистиче неприродност уласка тих земаља у ЕУ и НАТО“, рекао је Милошевић.

„У ЕУ су тачно оне земље (од изласка Британије) које су чиниле Хитлеров савез приликом напада на СССР, укључујући пук који је ратовао на територији данашње Доњецке Народне Републике, а који је послала НДХ.

Западу је стало да Србију распарча и да је као политички неорганизован простор прикључи НАТО. У том правцу су усмерени и актуелни бриселски споразуми и војни споразуми Србије и НАТО-а. Циљеви и перспективе евроатлантизма су у суштинској колизији са српским цивилизацијским идентитетом и геополитичким интересима, те прокламовани безалтернативни пут Србије представља странпутицу. Истовремено, неоевроазијска интеграција много више одговара српским интересима јер није антисрпски настројена, у економском је успону и део је Православне цивилизације.

Србија ће убрзо имати прилике да начини кораке у добром правцу, будући да је Денис Кузнедењев најавио да ће у Петрограду 26. децембра бити самит шефова држава Евроазијског савеза, који је, „отворен за све”, додао је Милошаевић

Подсетио је да Србија већ има споразум о слободној трговини са РФ, али да се ради на томе да се режим слободне трговине подигне на ниво Евроазијског савеза.

На скупу је истакнуто да је прикључење Евроазији тема и за 27 земаља које чине ЕУ. Јер, како је то оценио Владимир Кршљанин, простор „од Лисабона до Владивостока” све ређе се назива „Велика Европа”, а све чешће „Велика Евроазија”, која је била и главна тема овогодишњег Економског форума у Санкт Петербургу и самита Г-20 у Кини.

Промоција књиге је почела минутом ћутања за амбасадора Андреја Карлова, кога је у Анкари убио исламски терориста дејствујући као продужена рука Запада.

Тагови: ЕУ, Москва