БУДИ ХУМАН КАО ШТО ЈЕ СРБИЈА БИЛА ХУМАНА: Јединствен, а заборављен хумани гест Србије

Maло ко зна причу о једном изузетном хуманом гесту државе Србије поткрај 19. века. На догађај подсећа табла у холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви на којој пише: „Буди хуман као што је у рату била хумана Србија 1885.” а објашњење чиме је наша земља задужила Међународни Црвени крст није само интересантно већ и поучно данас док у многим деловима планете букте ратови, а примирја се крше не допуштајући да се с ратног бојишта, као што се дешава у садашњим ратним подручјима, склоне жене и деца, достави хуманитарна помоћ. Србије је те 1885. године дозволила да се преко њене територије превезу рањеници земље с којом је била у рату.

Ова необична прича почела је ширењем Бугарске на Балкану последњих деценија пред улазак у 20. век. Како се радило о директном кршењу одлука Берлинског конгреса а за тадашњу Краљевину Србију представљало директну опасност и провокацију, краљ Милан је Бугарској, после неуспелих дипломатских покушаја, објавио рат.

Србија је у то време већ имала уређене болнице, а био је основан и Црвени крст. Бугарска није имала чак ни војне санитете, тако да бугарске рањенике није имао ко да однесе с бојишта ни да им пружи медицинску негу. Међународни Црвени крст прикупио је помоћ из свих крајева Европе која је требало да се допреми овој држави.

Иронично, једини пут до Бугарске водио је преко Србије.

И тада се догодило нешто што свет никада није видео – војна команда Србије прекинула је рат на један дан, отворила линију фронта и пропустила медицински транспорт преко своје територије.

Србија је учинила и више: транспорту међународног Црвеног крста додала је лекове, ћебад и кревете из својих залиха и бугарским војницима предала све што је неопходно за отварање једне болнице.

Јулија Котал Јеврић из Црвеног крста Београда истиче да су за овај преседан у светској историји ратовања Међународни комитет Црвеног крста, Аустријски и Бугарски Црвени крст захвалили Српском друштву Црвеног крста.

– Српско друштво Црвеног крста издејствовало је да тада врховни командант, краљ Милан, дозволи транспорте помоћи Бугарској војсци, поштујући Женевску конвенцију – навела је Јулија Котал.

Сличан догађај ни пре ни после 1885. године није забележен. Србија је помогла држави с којом је тада била у рату. У знак сећања на ово несебично дело, Међународни Црвени крст је Србији доделио посебно признање за хуманост, а плоча с натписом „Буди хуман као што је била хумана Србија 1885.” и данас стоји у згради ове институције у Женеви као подсетник на догађај који представља преседан у историји ратовања.

Табла захвалности није заборављена случајно

Причу о српској доброти кованој у рату могуће је проверити и видети спомен-таблу о догађају 1885. само ако посетите хол женевског седишта Црвеног крста. Ми смо је чули од суграђанина, Милана Стеванчевића.

– Седамдесетих година прошлог века био сам у Женеви на конференцији. Ту сам упознао једну госпођу чије име сам заборавио. Она ми је показала таблу на којој је на немачком писало „Be as humane as Serbia was 1885”. Сликао сам таблу, али и ту фотографију сам негде, нажалост, изгубио…

Давно је то било. Не знам да ли је о овоме неко писао. У то време све наше делегације знале су за Таблу захвалности, како смо је звали. И о томе се ћутало. Тада се није смело говорити о Србији похвално пошто би вас одмах прогласили националистом. Зато је ова истинита повест заборављена – испричао је Стеванчевић.

Чедомир Антић: Србија увек поштовала конвенције

Наш историчар Чедомир Антић каже да није видео плочу, али истиче да је Србија захваљујући Владану Ђорђевићу међу првим земљама приступила Црвеном крсту и поштовала конвенције у свим каснијим ратовима. Занимљиво је да је у време рата из 1885. војну болницу у Нишу водио наш велики писац Лаза Лазаревић (тада мајор), навео је Антић.

Тагови: Црвени крст