ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: Како упокојити НДХ?
Фото: Танјуг
Хрватске власти никако не успевају да се на прави нацин суоче са актуелном појавом и ефектом најтежег десницарског ревизионизма – у Јасеновцу, недалеко од некадашњег концентрационог логора НДХ, пише данас немачки радио Дојче веле (ДW).
Више од месец дана је прошло откако је у градицу Јасеновцу откривена спомен-плоца с уклесаним натписом „За дом – спремни“. Наравно, рец је о усташком поздраву, као и о локацији надомак спомен-подруцја некадашњег концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске.
Споменик који вец данима изазива јавну дискусију, подигли су ветерани ХОС-а за 11 припадника своје јединице погинулих на јасеновацком подруцју у ратним окршајима од 1991. до 1995. године. Но чини се да се, према свим реакцијама, тај камени спомен претвара првенствено у посвету наведеном старом озлоглашеном поздраву, наводи ДW у тексту „Како упокојити НДХ“?
Главно питање које стога неугодно одзвања Хрватском гласи: како је било могуце да тај поклиц осване баш тамо где су његови поклоници, хрватски следбеници фашиста и нациста, побили највише људи, махом цивила – Срба, Јевреја, Рома, па и Хрвата антифашиста и комуниста?
„Преко 80.000 жртава усташког конц-логора поименце је набројано по стакленим таблама јасеновацког музеја у сенци монументалног Каменог цвета Богдана Богдановица. Логорски комплекс пружао се дуж леве обале Саве, до Старе Градишке, а и на другу, босанско-херцеговацку страну. “
Али одговор на горње питање, пише ДW, можда ваља тражити у проширењу енигме, будуци да су се пре Јасеновца слицни натписи појавили на многим другим местима у Хрватској, у разним облицима.
Комеморативни поводи једне десницарско-екстремистицке паравојне јединице с поцетка претпрошле деценије, свакако нису ни прва, ни једина њихова појава у последњих цетврт столећа.
Уз ХОС, долазимо до правног парадокса у који су вец годинама запетљане хрватске власти. Фрањо Тудман је својевремено забранио ХОС и наложио прагматицно инкорпорирање његових припадника у јединствену хрватску војску. Само удружење остаје регистровано уз спорни усташки поздрав, као један од подсетника на цију се традицију и даље ХОС-овци позивају. Обележја домацих колаборациониста окупатора и њиховог злоцинацког режима у Другом светском рату, медутим, ускоро бивају стављена ван закона, наводи ДW.
Није било тешко закљуцити да њихов заостатак у формално-службеној регистрацији ХОС-а остаје до дан-данас најприкладније упориште НДХ-носталгицара. И у тај се претинац посеже сваки пут када некоме затреба мало конфронтације са властима, неистомишљеницима, медијима.
Слицан је пример био са ХОС-овим спомеником у Сплиту пре две године, али с њега је натпис „За дом – спремни“ убрзо уклоњен. Ипак, може се дефинитивно реци да хрватске власти генерално избегавају суоцавање с тим проблемом који би, у противном, могао доста једноставно да се рашцисти.
Усташке ознаке су забрањене по неколико прекршајних закона и све пропратне контроверзе не би требало да представљају тако велику практицну потешкоцу, само кад би било оне фамозне политицке воље за хватање укоштац са властитим срамотама.
„Али цини ми се да тај, вец трајно проблематицни аспект хрватске политике, може донекле да реши само ХДЗ“, оцењује за ДW Берто Шалај, политиколог са загребацког Факултета политицких наука.
„То се видело с примером Иве Санадера, релативно успешним у том погледу“, наставља Шалај, „док је сада рец о мало друкцијим односима у тој странци“.
„Јер, види се да интерни екстреми показују отпор према покушајима новог лидера Андреја Пленковица да их помакне ка ублаженијим позицијама десног центра. Они то изводе и кроз посланицки клуб у парламенту, али и помоцу разних везаних удружења. Тако да је лоше и то што генерално имамо суградане који славе један од најозлоглашенијих европских режима 20. века, као и то што они не подносе ни свог шефа који је умерен, а хрватски је премијер“, рекао је Шалај.
Он је мишљења, преноси ДW, да Пленковиц процењује да још нема снаге за обрачун с радикалима, па се и не одредује изрицито према слуцају Јасеновца – али и да се ваљда не заварава како це њихово деловање престати само од себе. „Уз толерисање би могли додатно да се осоколе, да рашире крила за даље акције“
С друге стране, пак, уз овакве слуцајеве, посеже се и за поређењем усташке идеологије с оном комунистицком и социјалистицком. На захтев да се уклоне усташки или генерално фашистицки и нацистицки симболи, редовно се узвраца да треба склонити и нпр. црвену звезду петокраку.
„У начелу, правдање једног злоцина другим је неприхватљиво. Притом знамо да је усташки режим био изразито злоцинацки, и у теорији и у пракси. Комунистицки је у теорији био веома прихватљив, а и у пракси је био углавном позитиван. Па и његових злоцина није било једнако много ’45. и ’65. и ’85“, закључује Шалај.
Карактер неке идеологије оцигледно није могуце ишцитавати само из његове теорије или само из праксе, а да не говоримо о том припадајућем историјском и геополитицком контексту. Целокупно хришћанство, рецимо – као наслеђе, теологија, богослужење, култура – било би у противном међу првим кандидатима за укидање законским декретом, а нароцито би то био слуцај с Римокатолицком црквом, наводи немачки радио.
С тим ће се у принципу сложити и Лука Богданић са Филозофског факултета у Загребу, а ције подруцје науцног рада је, измеду осталог, и филозофија политике.
„Нема идеологије која је била тотално света и која је остала неокаљана док победује“ сматра Богданић.
„Али модерно друштво не сме овако да се политицки поставља у односу на прошлост и садашњост. Ми овде имамо посла с манипулацијом, са ревизионизмом који, а то је веома важно, буја посвуда“, рекао је Богданић за ДW.
„Говорим о Европи, али тај процес успева и шире, на таласу економске кризе у којој брзо расту популизми који свет деле на ’моје’ и ’твоје’. Тако изазване напетости одговарају десници, она ту налази своје вредности, а увек и сама у позадини има материјални интерес своје елите, наспрам апстрактних вредности домовине, нације, конфесије. Договор такве нове деснице и савремене левице која се и сама помакла у центар, тада се урушава, јер нема довољно новца за све. А естаблишмент слева и здесна ионако је постао превише медусобно налик. Управо то чекају прави фашисти“, сматра Богданић.
Овај млади науцник, који се инаце школовао у Риму, смеје се на изговоре десницара по којима је нпр. поклич „За дом – спремни“ у ствари стари, историјски хрватски поздрав.
„Да ли би тако у Италији могли несметано да се позивају на Римски поздрав, тј. ону мусолинијевску уздигнуту десну руку, а с оправдањем у наводном исказивању поштовања према латинској баштини? То су напросто тактике да се спорни садржај некако провуце испод радара. Но хрватској ће политици још излазити на нос то што је ХОС својевремено гурнут под тепих – тобоже укинут, а заправо признат. Тако је одговарало режиму, а што је и контрадикторно и трагицно“, наводи Богданић.
У ишцекивању даљег (не)реаговања хрватских власти поводом јасеновацког и слицних примера политицке клопке, пише ДW, вреди истаћи поуцни другацији слуцај са хрватским правосуђем које је пролетос уважило мишљење државног тужилаштва о испаду фудбалског репрезентативца Џоа Шимуница.
Он је крајем 2013. године анимирао трибине на стадиону у Максимиру, више пута извикујуци у микрофон „За дом“, а велики број навијаца узвраћао му је са „Спремни“.
Тужилаштво је уложило жалбу на решење првостепеног суда због сувише ниске новцане казне, а виша правосудна инстанца потом је уважила став да је Шимуниц „био свестан да узвик ’За дом’, уз отпоздрав ’Спремни’, симболизује званицни поздрав за време тоталитарног режима НДХ, односно да као такав представља манифестацију расистицке идеологије, презир према другим људима због њихове верске и етницке припадности, те тривијализацију жртава злоцина против цовецности“, навео је ДW.
