„ЈАДОВНО 1941“: „Хрватска би да сакрије трагове страдања Срба и Јевреја“

Ископавање Шаранове јаме које врши Хрватска и најаве подизања јединственог споменика за жртве усташког режима и оне који су стријељани након Другог свјетског рата, служе намјери да се изједначе жртве и злочинци, упозорили су данас потомци и поштоваоци жртава логора смрти НДХ „Госпић-Јадовно-Паг“.

Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић указао је на конференцији за новинаре у Београду да Шаранова јама на Велебиту „није обична јама“, него симбол страдања Срба довлачених из цијеле Хрватске, БиХ и из Срема са само једним циљем – да би били убијени и бачени у крашке јаме.

„Шаранова јама није обична јама. Она је симбол страдања, једна од 32 јаме /у систему логора смрти за Србе `Госпић-Јадовно-Паг`/ која је како-тако обиљежена и до које су довођене породице страдалих и уз које су вршене молитвене активности“, рекао је Басташић.

Он је изразио забринутост за судбину костију српских жртава усташког режима из Шаранове јаме, јер је, како је истакао, чуо да их хрватске власти превозе у привремену гробницу и да се Влада Хрватске спрема да направи јединствен споменик за невине цивиле у Другом свјетском рату и за припаднике хрватских оружаних формација убијане након рата.

„Сматрамо то изједначавањем жртава и злочинаца, скривањем и брисањем трагова о страдању српског и јеврејског народа на том подручју за вријеме Другог свјетског рата“, рекао је Басташић.

Академик Матија Бећковић указао је да су у НДХ хиљаде невиних људи пострадале на правди Бога, не вјерујући да им се то може десити, и да због таквог незапамћеног страдања у европској историји ни ми данас не вјерујемо да се то десило.

„Народ који је неколико пута био предвиђен за истребљење прозван је геноцидним. Они који то говоре били би у праву ако би се то односило на оно што смо ми урадили нашим мртвима. Ми смо више ћутали него говорили“, рекао је Бећковић.

Он је упозорио да се уклањају и трагови НАТО бомбардовања и да ће „ускоро бити да тога није ни било“.

„Највећа јама зинула је у нама и највише заприма. Та наша света географија или `јамографија` до данас је остала непозната и нама самима“, закључио је Бећковић.

Потомак жртава, професор Правног факултера у Београду Борис Беговић поручио је да се против заборава мора радити сваки дан и да озбиљни људи и озбиљни народи никада не заборављају страхоте које су им се десиле.

Представници Удружења „Јадовно 1941“ саопштили су да је Удружење у протеклих седам година поставило четири крста на мјеста страдања Срба – три на Велебиту и једна на Пагу, а да уз Шаранову јаму намјерава да подигне Јадовничку капелу.

Капела би се изградила према пројекту Предрага Ристића из 1985. године.

У систему логора смрти „Госпић-Јадовно-Паг“ је за само 132 дана његовог постојања у љето 1941. године убијено најмање 40.000 људи, од којих 38.000 Срба, 2.000 Јевереја и један број антифашиста.

Довожени су сточним вагонима са подручја Хрватске, БиХ и Срема до Госпића, а одатле углавном пјешке одвођени до крашких јама на Велебиту и убијани или транспортовани на Паг са истим циљем.

Тагови: Матија Бећковић, НДХ, Хрватска, Шаранова јама