ХАГ: Караџић се жалио на пресуду; Члан одбране: Пресуда на „климавим“ ногама!
05.12.2016. - 17:59
Фото: РТРС
Бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић поднио је Механизму за међународне трибунале писану жалбу на пресуду којом је осуђен на 40 година затвора због злочина у БиХ.
У поднеску на 238 страница, Караџић је навео 48 суштинских и процедуралних грешака Судског вијећа, које су, по њему, довеле до тога да у марту ове године буде проглашен кривим. Караџић сматра, како се наводи у поднеску, да је погрешан процес довео до нефер исхода.
“Уколико се не исправе, суђења с грешком и нефер пресуде, попут моје, само ће убрзати бјекство држава попут Јужне Африке и Русије од међународног правног система јер је систем политизиран и заснован на двојним стандардима. То би могло уништити могућност за међународну правду“, рекао је Караџић у писаној жалби.
Хашки трибунал осудио је у марту на 40 година затвора Караџића, прогласивши га кривим за „геноцид“ у Сребреници и злочине против човјечности почињене над Муслиманима и Хрватима током рата у 20 општина, терорисање грађана Сарајева и узимање припадника УНПРОФОР-а за таоце. Ослобођен је кривице за наводни геноцид почињен 1992. године.
У дијелу жалбе који се односи на „геноцид“ у Сребреници, Караџић је навео да “никада озбиљнија осуда није стајала на лабавијим ногама“. Према ријечима Караџића, закључак Судског вијећа да је учествовао у убиствима заробљеника у Сребреници на основу нејасног пресретнуног разговора је “несигуран, неоснован и нетачан“.
Караџић је уложио жалбу и на дио пресуде којим је проглашен кривим за гранатирање Сарајева. У писаној жалби је навео да Првостепено вијеће није цијенило његове наредбе да се води рачуна о цивилима, као и да је игнорисан извјештај Уједињаних Нација о гранатирању пијаце Маркале.
У дијелу пресуде којим је проглашен кривим за злочине на подручју 20 опћина у БиХ, Караџић се жалио да су његове изјаве о “политичкој аутономији“ погрешно протумачене како би се извукао закључак о етничком чишћењу, те додао да је теорија удруженог злочиначког подухвата погрешно примјењена.
Уз наводе о доказима, Караџић се жалио и на сам поступак, наводећи 26 основа због којих су, како тврди, нарушена његова права. Међу њима су кршење обавеза Хашких тужилаца да му доставе све доказе, као и одлука Вијећа да му не дозволи да сам себи поставља питања уколико би свједочио у своју корист.
Караџић је навео и да су његова права нарушена обзиром да Вијеће није наложило генералу Ратку Младићу да одговара на питања када је позван као свједок.
Члан одбране Радована Караџића, Марко Сладојевић изјавио је за РТРС да је жалба у великој мјери показује бесмисленост и безобзирност првостепене пресуде.
„Ми смо још у завршном поднеску поднијели првостепеном судском вијећу преко 4-5 хиљада докумената, доказа одбране, у којима смо доказали да је први предсједник Републике Српске у потпуности невин“, каже Сладојевић, додајући да их нажалост првостепено вијеће није прихватило.
Занимиљиво је, истиче, да је судско вијеће у пресуди навело 75 ситуација у којима је Караџић позивао на мир, спријечавао злочине против несрба и иницирао њихово кажњавање.
„Међутим, то није било довољно да донесу иједан закључак у корист предсједника Караџића, а то су објаснили тиме што је постојала разлика између оног што је наређивао и оног што је на терену“, истакао је Сладојевић.
Сладојевић поручује да је „цијела пресуда на климавим ногама и видјећемо да ли ће на крају побједити правда или политика“.
Хашко тужилаштво је такође уложило жалбу на Караџићеву пресуду, затраживши да буде проглашен кривим за наводни геноцид почињен 1992. године. Караџић и Хашки тужиоци ће до краја фебруара уложити одговоре на жалбе супротне стране. Усмено излагање жалби би се требало држати у прољеће 2018. године, а коначна пресуда се очекује годину дана касније.
РТРС
Тагови: БиХ, Радован Караџић, Хашки трибунал
