ГОРАН ЛАЗОВИЋ, ексклузивно за ИСКРУ: Јевтушенко – До виђења, Команданте!
Фото
Почетком августа, у његовој резиденцији у Переделкину, са великим Јевтушенком разговарао сам о Кубанској револуцији и браћи Кастро.
……………………………………………………………………………………………………………………………………
Лазовић:
Малочас су вам донели поклон од Раула Кастра, с посветом! То је његова аутобиографска књига?
Јевтушенко:
Приметили сте како сам се обрадовао?! Он и Фидел су велики људи, и Куба је велика. Тамо се живот одвија у песми и игри, важно је данас, а сутра остаје за сутра.
Кастро ме поразио начитаношћу. Тешко ћете поверовати, он дневно чита по десетак сати. И све га занима, у све се разуме. Обожавао сам да га слушам, толико је темпераментан док говори.
Ово је Раулова аутобиографска књига. Ето, одржао је реч, послао ми, сутра ћу му се јавити.
Знате ли ви да је Фидел држао говор у мом родном месту, на станици Зима?
Лазовић:
Тад сам имао само годину дана, али се сећам…!
Јевтушенко:
Хахахах, има ли нешто што не знате о мени?
Лазовић:
Колико је трајао тај Фиделов говор у вашој Зими?
Јевтушенко:
Било је пуно хладно, али народ је дошао на железничку станицу, да дочека великог Фидела, да га поздрави. Он је ишао даље према Сибиру, и говорио је из воза. Падао је снег. Дуго је говорио.И тад се десило нешто невероватно. Фидел је из џепа извадио десетак цигарета и бацио их у народ. Вероватно није имао више, и људи су их припалили, да се бар мало загреју. И кад је видео како они то раде, Фидел је прекинуо говор. Гледао је у људе који су увлачили два-три дима и онима до себе додавали цигарету. То је била невероватна слика.
-Ви сте велики народ, зато морате победити, научили сте да делите и оно што немате!- рекао је Фидел.
-У Америци би ове цигарете завршиле у џепу, и питали би – има ли још?
Лазовић:
Браћа Кастро воле поезију?
Јевтушенко:
Они воле људе, зар то није поезија?!
Људи који читају песме су посебни, имају тачку ослонца, и код њих постоје животни идеали
……………………………………………………………………………………………………………………………….
Јевтушенко је тренутно у Америци, Нову годину ће дочекати у Москви.
Синоћ смо причали о Фиделу Кастру.
-Од свих писаца, Хемингвеј и Маркес су му били најближи.
Ја сам се често са њим сретао. Причали смо најчешће о уметности, о Русији, присећали се дана када су ти млади Кубанци са њим на челу свргли диктатора Батисту, без крви, и омогућили да оде, да одлети….!
Један сам од коаутора великог филма – Ја, Куба!
Филм је из шездесетчетврте године, и то је нешто што сам радио срцем и душом како због Фидела, тако и због кубанског народа који је знао да окружи Команданта и да га слуша сатима.
То је фасцинантна слика, поготово за мене који сам до тада само гледао политичаре који читају своје говоре.
Фидел је био другачији, све је говорио из главе, и све што би рекао било је ново, биле су то ватрене речи, и то је трајало, некад и четири-пет сати.
Командант је отишао, народ плаче и тугује, ово је велика жалост за Кубу и Латинску Америку, и за све људе чистог срца.
Желим сад да напишем роман о Кубанској револуцији, о њеном почетку, чији сам био сведок.
Фидел није био само вођа, него и оличење слободе и праведности.
Ово су тужни дани и за Русију, јер је изгубила великог пријатеља.
До виђења, Команданте!
