Деценије пролазе, Анекс 7- повратак избјеглих и расељених- одавно је требало да буде реализован, а сарајевски Срби још доказују власништво над кућама и земљом и поред чињенице да је у посједовним књигама наведено да је од давнина имовина припадала њиховим прецима.
У насељу Жуч, удаљеном од сарајевске општине Нови Град свега три километра, до рата су живјели искључиво Срби. Данас не живи нико, јер администрација опструише повратак. У неколицини обновљених кућа, живот је немогућ јер се Електропривреди БиХ није исплатило да обнавља нисконапонску мрежу. Земља је из четврте прекатегоризована у 6. категорију, а иза свега стоји намјера да се на српским имањима сагради спортско-рекреациони комплекс, када земљу продају у бесцијење, или пак забораве да су је и имали.
Донацијама, 2011. у насељу Жуч обновљено је осам кућа. Младен Пајдаковић није имао услова да се врати, јер је на бројне захтјеве да му се прикључи струја, добио само један одговор, Електропривреда БиХ нема средстава да обнови нисконапонску мрежу. Обновљену кућу девастирали су провалници …
Гојко Пајдаковић једва препознаје гдје му је и била кућа, јер након што су је урушили односећи употребљив грађевински материјал, навукли су стотине камиона земље и грађевинског отпада. Сада и поред посједовних листова, мора доказивати и да је земља његова…
– Mорам предати захтјев за цјепање парцеле. Издвојити за једну парцелу за премјер 240 марака, а онда за све остале по 100 КМ, истиче Пајдаковић.
Предратни становник насеља Жуч Урош Мијатовић додаје да се све рјешава углавном финасијама.
– Да је могу одузети, не могу, зато што нам је и чукундеда овде живио, 300 година смо овде, наглашава он.
Ни мртви нису спокојни. Споменици су свједоци српског постојања и изнова се руше, уништавају. Све осим воље српских становника да буду своји на своме. Но, нису добродошли, а потврда је и игнорисање нашег дописа у општини Нови Град.
Једини одговор из Министарства за људска права и избјеглице БиХ укратко гласи- Обавјештвамо Вас да су од Министарства исцрпљене све могућности у оквиру његове надлежности. Напомињемо да је у одговору надлежна институција Кантона Сарајево извијестила подносиоца детаљно о току активности у вези с предметом представке.
Предмет представке (поднеска?) била је прекатегоризација земље и планови Кантоналног завода за развој да Жуч, без сагласности предратних власника претвори у спортско – рекреациону зону.
Уложили су предратни становници примједбе, али из ове институције одговарају да су њихови проблеми имовинско-правног карактера, које, кажу, могу рјешавати путем надлежних општинских и судских служби. То значи, да морају поново доказивати да им припадају и куће и земља и за то наравно одријешити кесу. Тако је то у мултиетничком Сарајеву.
у мултиетничком Сарајеву.