Живим по руски и дишем по московски.
Још ми снег пред очима и ветар у ушима!
Наузео сам се зиме, и лепоте о којој је писао Чехов.
За све је крив Кустурица!
И за оног таксисту Таџикистанца који је, кад сам му поменуо нашег прослављеног редитеља, рекао:-не треба ништа да платите, ја сам уз његове филмове научио да мислим, зато сам и дошао у Москву!
Крив је и за чудесну ноћ коју сам провео у Долгопрудном.
Педесетак глумаца је те вечери носило афише са његовим именом.
Бабушка Наталија Николаевна је специјално за његов концерт у Кремљу ставила – зимске наушнице!
-Зар постоје летње? – питао сам.
-Ово су сребрне пахуље, Кустурица је заслужио да вечерас лепо изгледам!
И таман што сам стигао у Београд, стигло ми писмо из Москве.
Од великог Захара Прилепина:
Драги Горане,
Емир Кустурица је један од најважнијих људи за садашњу Русију.
Увек ми се чинио блиским, чак и кад га нисам познавао.
Кад смо се први пут срели, ја и он, све је текло глатко, и брзо се показало да је он велики, јак, паметан и учинило ми се да смо ми род.
Својевремено сам највише волео његов филм “Аризона дрим“ , али сада за мене већу важност има “Живот је чудо“.
У Русији, на Донбасу се сада дешавају слични догађаји.
Ломе се породице, очеви одлазе у рат са децом, дојучерашњи суседи пуцају један у другог.
Ипак, за мене је важан Емиров завет – нека буде шта буде, али ће љубав победити!
Кустуричин свет је невероватан за руског човека који је навикнут да на живот гледа преозбиљно, понекад и сурово.
Свет Емирових филмова је мешавина романа Шолоховљевог “Тихог Дона“ и Гогољевих “Мртвих душа“.
Код њега је све у једном!
Или можда спој Лава Толстоја и Андреја Платонова.
То и јесте истовремено еп и апсурд, судбина и фантазмагорија!
Ми смо навикли да то постоји одвојено, а оно је овде једно у другом.
И сва мука, и сав бол обавијен је хришћанским осећањем, и светлошћу.
Кустуричиним филмовима могуће је излечити душу.
Ја волим тог човека!
Твој,
Захар Прилепин
Тагови: Емир Кустурица, Захар Прилепин