Вест да би око сто педесет имиграната који су деведесетих година напустили Босну и Херцеговину могло да буде депортовано из САД уколико „америчке власти установе да су умешани у ратне злочине”, првобитно објављена прошлог петка у „Њујорк тајмсу”, изазвала је велико интересовање медија у региону и у свету. У ствари, босанске Србе већ десетак година прогоне због тога што у формуларима за добијање избегличког статуса и дозволе за стални боравак у САД нису навели да су били припадници „оружаних снага” у бившој домовини.
„Нико од људи које већ десетак година прогањају и изводе пред суд није ни осумњичен за ратне злочине. Гоне их само због тога што су носили униформу Војске Републике Српске или Војске Републике Српске Крајине”, категоричан је Обрад Кесић, представник српске заједнице у САД и однедавно шеф представништва Републике Српске у Вашингтону. Испред делегације српских исељеника, Кесић се као представник српске заједнице у САД више пута због ове дискриминације жалио администрацији председника Барака Обаме и добио обећање да ће се подједнако ригорозно испитивати и појединци који су носили униформе друге или треће војне формације на територији БиХ у време ратова.
То се неко време и поштовало, па су тако међу „бошњачким Американцима” пронађене три особе које су осумњичене за ратне злочине, а касније и осуђене.
Федерални органи су на врата неких од босанских Срба покуцали још пре десетак година, када су се двојица некадашњих америчких службеника хашког тужилаштва вратили у САД и добили места у имиграционом одељењу Државне безбедности.
Кључни човек у овој сведржавној рацији, како се међу Србима у Америци карактерише ова акција, јесте Ричард Батлер, функционер у Министарству домовинске безбедности, основаном после терористичког напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. Батлер је претходно шест година радио у Хашком трибуналу, где је као истражитељ био шеф тима за проналажење доказа за злочине почињене у Сребреници и осталим местима. Он је као стручњак за војну обавештајну службу класификовао хиљаде докумената босанских Срба које је НАТО запосео и које су у товарима пренете у Хашки трибунал. У току истраге босанских Срба који су ухапшени још пре десетак година, Батлер је посведочио како су заплењени документи електронски скенирани и похрањени у документацију Хашког трибунала.
Заплењена документација РС садржи непрегледне листе људи из РС који су на овај или онај начин били укључени у војне редове, а да никада нису ни учествовали у борби, а камоли у злочинима у Сребреници. Браниоци босанских Срба су у досадашњим процесима већ више пута упозоравали да су њихови брањеници етикетирани као ратни злочинци само зато што су у једном тренутку носили војну униформу или су стављени на списак припадника територијалне одбране, а да у њој нису ни учествовали. Познат је случај једног босанског Србина који се нашао на списку припадника територијалне одбране РС, а да је отишао са породицом из БиХ и пре него што су почела ратна дејства. Амерички истражитељи су га пронашли и означили као кривог. Неколико година је ишао по судовима и био затваран, да би напослетку доказао своју невиност. За то време пропатили су и он и цела његова породица.
Бранећи тројицу оптужених у првим процесима против босанских Срба, амерички адвокати су цео случај упоредили са ратом у Вијетнаму како би пороти предочили да се људи не могу осудити само зато што су носили неку униформу.
„Није свако ко је ишао у Вијетнам учествовао у злочину у Мај Лају”, рекао је један од бранилаца у процесу против тројице босанских Срба пре неколико година.
Неки од њих ипак су депортовани натраг у БиХ зато што су у папирима које су били дужни да попуне ради добијања исељеничке визе пропустили да укажу да су били припадници Војске РС. Познат је случај Веселина Видачека, за кога је суд утврдио да је лагао кад је попуњавао папире, што се у САД најстроже кажњава. Кесић, међутим, објашњава да су многи били збуњени када су се пријављивали за исељеничку визу и да су на сва питања одговарали онако како им је саветовао преводилац. Нико од будућих исељеника није, на пример, схватио на шта се односи питање о учешћу у некој страној војној формацији, додаје Кесић. Будући исељеници су на то питање (да ли сте учествовали у некој страној војној формацији) одговарали одрично, не знајући да се Војска РС рачуна као страна оружана сила.
Више десетина босанских Срба је због овог пропуста депортовано натраг у БиХ.
По америчком закону, за кривотворење папира за добијање зелене карте или исељеничке визе следи казна затвора и до тридесет година и депортација по кратком поступку, одмах после издржане казне.
Многи амерички адвокати који су учествовали у одбрани босанских Срба истичу да им је учињена велика неправда. Јер, породице које су у тим ратним временима добијале исељенички статус углавном су већ пропатиле у својој земљи. Неретко је неко од чланова мучен у логору или су прогањани из једног краја бивше Југославије у други.
Тагови: БиХ, Војска Републике Српске, Депортовање, Имигранти, САД, Срби