ПЕНЗИОНИСАНИ КАПЕТАН ВС ДРАГОМИР ГРУЈОВИЋ ТРАЖИ ПАСОШ РУСИЈЕ: Нећу да на правди Бога остатак живота проведем у неком европском затвору

Војнички подвижник данашње Србије, један од највећих, Драгомир Грујовић (55) из Чачка, затражио је држављанство Руске Федерације. Прошле седмице у амбасади РФ у Београду предао је писмо насловљено на шефа руског посланства у нашем главном граду, Александру Васиљевичу Чепурину, молећи да постане држављанин РФ, где истиче да се први пут екселенцији обраћа овим поводом и даје реч да ће, уколико се то прихвати, „бити одан и служити новој отаџбини, Руској Федерацији, исто као и својој Републици Србији, за коју је увек спреман да да свој живот”.

Капетан објашњава да га власти Републике Словеније гоне због наводно почињеног ратног злочина, да му је Окружни суд у Новом Месту 16. септембра 1997. године одредио притвор (у одсуству) и за њим расписао међународну потерницу. Исти суд је, средином 2007. обновио потерницу путем Интерпола, а сада и заказао почетак суђења за 13. октобар у 13.00 сати.

„Непосредни повод за ову моју молбу јесте опасност да, само због тога што сам био савестан војник и чврст родољуб, изгубим слободу и да, на правди бога, остатак живота проведем у неком од европских затвора, као последњи бандит. Ваша екселенцијо, ја то себи нећу дозволити. Тренутно, трудим се да ситуацију посматрам реално и процењујем да би пријем у држављанство Руске Федерације омогућио миран живот мени и породици. А сада стрепим да ће ме, првог дана по пријему моје Републике Србије у Европску унију, полиција ухапсити и спровести у затвор у Републику Словенију, што ће бити неминовно. Желим да знате да сам читавог живота гајио најлепша осећања према Вашој, и надам се мојој будућој родини Руској Федерацији”, наглашава официр у молби.

Ту наводи да живи у Чачку, да је током радног века био само професионални војник Југословенске народне армије, Војске Савезне Републике Југославије и Војске Србије и Црне Горе. Грујовић је у молби овако нанизао најосновније чињенице о својој судбини…

„У Окружном суду у Новом Месту управо се припрема почетак суђења против мене под оптужбом да сам током сецесионистичког рата у Словенији, 1991, починио ратни злочин. Немам намеру да се предам властима Словеније и нећу отићи на суђење. Србија по Уставу не може другој држави да изручи свог држављанина оптуженог за ратни злочин, без његовог пристанка (изузетак је Црна Гора, с којом постоји међудржавни споразум о томе), али то би се променило уласком Србије у Европску унију.

Веће Окружног суда у Новом Месту недавно је одбило мој приговор на оптужницу и за адвоката по службеној дужности одредило ми Борута Шкерља, који држи канцеларију у Новом Месту. Он ме је писмом обавестио да ми прети хапшење, наводећи:

’Пошто је потребно припремити одбрану јер очекујемо позив за рочиште, молим вас да нас обавестите како и где да вас нађемо. Вероватно је то могуће само у Србији. Према вама је одређен притвор и расписана је потерница, па ће вас ван Србије полиција ухапсити. У Европској унији важи европски притворни налог што значи ако се појавите било где у ЕУ, рецимо у Хрватској, могу вас полиција и суд притворити и решењем испоручити Словенији’.

Дана 15. 8. 2016. добио сам од Суда из Новог Места позив, као оптужени, да се одазовем на рочиште за претходно саслушање, заказано за 13. 10. 2016. у судници 59 с почетком у 13.00 сати, и нећу се одазвати.

Оптужница против мене подигнута је 28. октобра 1994. године и тај акт ми је Основно јавно тужилаштво у Новом Месту први пут уручило тек маја 2015. године. Тужилац ме терети да сам ’супротно међународном праву у време оружаног сукоба застрашивао цивилно становништво као заповедник ратног складишта ЈНА са 7,2 милиона литара горива у Пушчави код Мокронога (општина Ново Место, Словенија), након избијања оружаних сукоба између (побуњеничке, моја напомена) Територијалне одбране Републике Словеније и јединица ЈНА’. У оптужници се наводи да сам ’29. јуна 1991. и у следећим данима претио да ћу складиште дићи у ваздух, чиме сам престрашио 500–600 становника околних села Пушчава, Храст, Мост, Мартиња вас и Бруна вас, па су се одселили на неколико дана’.

Даље, тужилац ми ставља на терет да сам реченог дана ’два пута из пиштоља пуцао на заповедника складишта (капетана ЈНА, словеначког држављанина, моја напомена) Бранимира Фурлана у намери да га убијем, погодио га једним метком али није дошло до повреда важних жила или живаца’, образлажући да је истовремено и Фурлан пуцао на мене. Све у свему, сматра тужилац, ја бих на овај начин починио кривично дело ратног злочина против цивилног становништва из члана 142. КЗ СФРЈ, као и покушај убиства из члана 46. став 1. КЗ РС у вези са чланом 19. КЗ СФРЈ.

Борба за слободу уместо медаље за заслуге

„Ваша екселенцијо, слободан сам да вас упознам са изјавом коју је мој бранилац у Србији, адвокат Светозар Ж. Павловић из Београда, дао листу ’Политика’, 8. маја 2016: ’Драгомир Грујовић је један од највећих живих српских јунака, под заклетвом је желео да спаси своју земљу и војнике од људи који су тражили насилно одвајање дела територије. У ма којој држави света за то би добио све медаље али овде, стицајем разних околности, мора да се бори за своју слободу’”, наводи Грујовић у молби Чепурину.

Тагови: Драгомир Грујовић, Русија