ДИКЛИЋ: Прекопати Градину и оборити се хрватске теорије

Виши научни сарадник на београдском Институту за европске студије Момчило Диклић сматра да би, с циљем утврђивања броја жртава, требало прекопати подручје Градине, гдје се налазио концентрациони логор Јасеновац, у којем је извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата.

Диклић је подсјетио да је за бројање жртава мјера десна и лијева бутна кост посмртних остатака. „Нећемо ми кроз то утврдити тачан број страдалих, али ћемо смањити могућност манипулација. Све хрватске теорије ће пасти у воду“, рекао је Диклић Срни.

Он је напоменуо да је тиме што жртве нису извађене из јама, нити пописане, направљена „рак-рана“, јер док је Срба и Хрвата биће и расправа колико је било жртава.

„Оставили су рак-рану, а зашто? Да би заштитили оне који су убијали. Ту је био доминантнан хрватски интерес. Код Тита и /Владимира/ Бакарића је био приоритетан хрватски интерес, све друго је фатаморгана“, истиче Диклић.

Диклић је нагласио да Јасеновац „није само хрпа насиља и примитивизма“, него један „сјајно организовани систем, гдје је максимално употријебљена наука, а око свега су били и изузетно писмени људи“.

Он је напоменуо да Тито и његов најближи сарадник Владимир Бакарић никада нису штитили Србе, да је први логор био у Госпићу и да никада Тито није напао ниједну композицију за Јасеновац, никада нису напали Јасеновац ни када је било 600.000 војника.

„Тито и Бакарец нису дозволили Земаљској комисији у Хрватској да попише злочине. Ко сад може да вјерује да нису имали средстава, тада моћна држава, да изваде жртве из тих јама. Те жртве нису идеолошки непријатељи титовог система, него су страдалници због своје вјерске и националне припадности“, напоменуо је Диклић.

Систем концентрационих логора Јасеновац представља највеће стратиште у Другом свјетском рату на територији некадашње Југославије. Према процјенама стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у том логору убијено је око 700.000 људи, највише Срба, Јевреја и Рома.

Тагови: Јасеновац, Момчило Доклић