АФЕРА ДОПИНГ: Ниски ударци и специјални рат против Русије

Кључна је чињеница да у овом случају нема конкретних имена, нема конкретних доказа, ово је део специјалног рата који се последњих година води на политичком и економском плану против Русије, каже за Спутњик публициста и спортски новинар Владимир Станковић, коментаришући најаву драстичних мера међународних организација према руским спортистима.

Међународни олимпијски комитет саопштио је да ће дефинитивну одлуку о учешћу руских спортиста на Олимпијским играма у Рију донети тек пошто Спортски арбитражни суд каже своју реч о извештају Светске антидопинг агенције (ВАДА) која је оптужила Москву за манипулације са допинг тестовима за руске спортисте.

Истовремено, Извршни одбор МОК-а покренуо је „привремене мере“ против руског спорта, што значи да неће подржати било какво спортско такмичење у Русији, укључујући припреме за Европске игре 2019. године.

МОК такође неће издати акредитације за Рио 2016. године било ком члану Олимпијског комитета Русије, а подржан је предлог да се руски спортисти лише „претпоставке о невиности“ у вези са допингом. То значи да међународне федерације треба појединачно да донесу одлуку о дозволи сваком спортисти да се такмичи.

Најтрофејнија руска клизачица на леду Ирина Роднина каже за Спутњик да је одлука МОК-а политичка, али да је пре свега дискриминаторска. Треба имати на уму „да захтеве за наше неучешће нису писали спортисти, већ званичници који представљају међународне организације“, каже Роднина.

„Ако се сетимо правила модерних олимпијских игара, таква ситуација је прешла све границе. Ово је неоснован и врло негативан став према спортистима целе једне земље, али и спортским радницима, тренерима, судијама и волонтерима. Ствара се атмосфера да је крива цела земља која је одувек била лидер у олимпијским спортовима, која је остваривала високе резултате. Ми разумемо да је било прекршаја, мислим да ће таква ситуација само позитивно утицати на бољу контролу руских спортиста. Ипак, сматрам да треба да се држимо пароле: ’Не ударај човека кад је на земљи‘. Нажалост, видимо да се сада удара испод појаса“, каже Роднина.

Дугогодишњи спортски новинар и публициста Владимир Станковић каже за Спутњик да је ситуација веома конфузна и да не памти да се овако нешто икада дешавало на светској спортској сцени. Кључна је чињеница да у овом случају нема конкретних имена, нема конкретних доказа, ово је део специјалног рата, каже Станковић.

„Ако је неко користио недозвољена средства треба да буде кажњен у складу са правилницима, али овде имамо само сумње. Ипак, не верујем да би Светска антидопинг агенција и неке националне агенције великих земаља ушле у овај рат против Русије без чврстих доказа. Вероватно има кривице на руској страни, али је и чињеница да је ово део специјалног рата који се последњих година води на политичком и економском плану против Русије. Ситуација је конфузна зато што треба да испаштају сви спортисти на Летњим, због нечега што је можда неко урадио на Зимским олимпијским играма“, каже Станковић.

Он додаје да је очигледно је да је цела хајка усмерена на одређене личности из врха руске власти, пре свега из Министарства спорта. У прилог томе иде и чињеница да акредитацију за Олимпијске игре у Рио де Жанеиру неће добити ни руски министар спорта Виталиј Мутко. Нелогично је да неко ко је сигурно „чист“ и невин испашта због неког ко је евентуално крив, а та кривица није доказана у моменту када је преступ учињен.

„Необична је сумња на петнаест руских спортиста на Олимпијади у Сочију, као да су те допинг контроле обављали само руски лекари, па су могли нешто да сакрију. Тај посао раде међународне екипе. У данашње време то апсолутно није лако сакрити, прошла су времена када се то радило, уосталом, никада у историји није кажњена цела једна земља“, каже Станковић.

Он подсећа да је било заташкавања у Минхену 1972. године у кошаркашкој утакмици између Југославије и Порторика када је један Порториканац био допингован. То је доказано, међутим, МОК и ФИБА су, присећа се Станковић, то неколико дана држали у тајности, прошао је воз, штета није могла да буде поправљена.

„Та утакмица је репрезентацију можда коштала медаље. То су појединачни случајеви, ово што се дешава са Русијом је део општег притиска на ту земљу, који иде од политичког, преко економског, путем санкција, па чак и до директног притиска на политику коју води председник Путин“, оцењује Станковић.

Ипак, он је оптимиста, не верује да сви руски спортисти могу да буду кажњени суспензијом са Олимпијских игара у Рију, јер се многе федерације неће лако одлучити за до сада нечувену, драстичну казну.

Иначе, у Женеви је у току заседање Спортског арбитражног суда по жалби Олимпијског комитета Русије. Седница се одржава иза затворених врата, а састав и формат руске делегације нису познати. Одлука Спортског арбитражног суда требало би да буде изречена до 21. јула, јер је 22. јул последњи дан за подношење пријава за учешће на Олимпијским играма у Рију.

О спорној теми разговарали су и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров и амерички државни секретар Џон Кери, који се сложио да се политизација спорта не може дозволити.

Тагови: Владимир Станковић, Допинг, Русија, Спутњик