Предратну сарајевску општину Илиџа, чију су већину становништва до прије 20-ак година чинили Срби, Сарајлије сада зову Кувајт Сити или Дубаи Сити због великог броја Арапа који су је посљедњих година населили, пише загребачки „Вечерњи лист“, издање за БиХ.
У тексту се наводи да су улице пуне држављана арапских земаља, а највише из земаља Залива. На ресторанима, козметичким салонима, продавницама и кафићима могу се видјети натписи само на арапском, али не и на енглеском или локалном језику.
Саједа Кадер, директор агенције „ЈоПетра“, која се бави продајом некретнина и туристичким аранжманима, каже да су „Босанци постали мањина, не осјећају се као у својој земљи“.
– Са свих страна се чује арапски језик, носи се дуга ношња, клања се на улици, многе жене носе бурке итд – рекла је она.
Велики је број новоотворених арапских агенција за некретнине преко којих држављани земаља Арапског залива купују земљу у БиХ. На Илиџи доминирају Кувајћани, а некретнине купују и Саудијци, Катарци, Емираћани…
Кадер наглашава да је Илиџа занимљива зато што је близу Врела Босне, земљиште је јефтиније него у Сарајеву, а и све природне љепоте налазе се на Илиџи.
– Оно што је можда веома битно, Илиџа је била српска и Срби су земљу и куће продавали веома јефтино Арапима, поготово на Врелу Босне гдје је чак и резиденција кувајтског амбасадора и његова приватна вила – истиче Кадер.
Према њеним ријечима, све је почело прије седам година када су Арапи почели да долазе као туристи и када се раширила идеја да је БиХ муслиманска земља у срцу Европе, да је јефтина, након чега је сваке године прилив био све већи.
Она истиче да су прво почели да долазе Кувајћани, јер њима није потребна виза, а након њих из Арапи из Емирата и Бахреина.
– Појединци су на почетку куповали земљишта чија је цијена по метру квадратном била само једну марку, па од пет до 10 КМ у центру града, а сада је цијена порасла на 120 КМ – појашњава Кадер.
Она наглашава да на Илиџи има око 140 компанија које се баве некретнинама, а власници су већином Кувајћани који су дошли прије пет година.
Да би странац у БиХ могао да купи некретнину треба да има регистровану компанију која га са адвокатом и свим папирима кошта око 5.000 КМ и на основу тога добија боравак и може куповати некретнине.
Кувајћани, Емираћани и остали власници су 60 одсто тих компанија, док су 40 одсто власници држављани БиХ који су студирали у арапским земљама, те Либанци, Сиријци и Палестинци.
Осим што је сарајевски хотел „Бристол“ обновљен арапским новцем, саграђени су тржни центар ББИ и Сарајево сити центар, а у општини Хаџићи отворено је и туристичко-резиденцијално насеље Сарајево ризорт на локалитету Осеник, које се простире на 160.000 метара квадратних с вјештачим језером на 12.000 метара квадратних око којег је распоређено 160 објеката – два наткривена базена, хотел, спортски терени, супермаркет и други пратећи објекти.
Инвестиција је вриједна нешто више од 25 милиона евра, а комплекс ће моћи да пружи смјештај за 1.125 гостију.
Арапи земљу купују и у Трнову, Лужанима, Отесу, Пазарићу, Хаџићима, а има заинтересованих за земљу у Високом, Травнику, Бихаћу, па чак и Бањалуци.
Кадер тврди да међу Арапима који долазе на Илиџу и у БиХ има око 20 одсто радикалних исламиста.
– Иако држава води рачуна о томе, сматрам да још неконтролисано улазе такви људи. Оно што највише ужасава јесте то што јавност у БиХ о томе шути и на све то гледа као на позитивно – истиче Кадер.
Према њеним ријечима, осим потенцијалних терориста, неки долазе искориштавати локални народ и жене.
– С обзиром на то да радим у агенцији, јавили су ми се многи богати Арапи да им нађем младе цуре за ноћне проводе. Били су спремни да плате 1.000 евра по сату. За невине дјевојке платили би чак и 5.000 евра по сату. Држава мора реаговати што прије, док није прекасно – упозорава Кадер, пише загребачки „Вечерњи лист“, издање за БиХ.
Једино је лидер СББ-а Фахрудин Радончић као тадашњи министар безбједности у Савјету министара БиХ упозорио да је ријеч „о насилној промјени етничке слике и радикализацији ислама, односно да постоји план богатог Кувајта и осталих заливских земаља о исељењу у Сарајево око 100.000 њихових становника најнижег слоја, међу којима има много терориста и припадника разних милитантних група“.