КОНФЕРЕНЦИЈА МУЗЕЈА ЖРТАВА ГЕНОЦИДА: „Страдање Срба сребреничког краја у 20. веку“

У Медија центру у Београду, Коларчева 3, у среду 6. јула у 11 сати у сали на I спрату, Музеј жртава геноцида организује конференцију „Страдање Срба сребреничког краја у 20. веку“. У контексту пажње јавности, која се сваког јула усмерава искључиво на догађаје у Сребреници јула 1995. године, Музеј жртава геноцида жели да јавности понуди много шири контекст за разматрање и то:

1. Приказ српског страдања у Другом светском рату, то јест у годинама Независне Државе Хрватске 1941-1945.

2. Приказ српског страдања у грађанском рату у Босни и Херцеговини 1992-1995. године, и

3. Посебан осврт на политичку инструментализацију недовољно истражених чињеница о ратном злочину који се догодио у јулу 1995. године а којој је, између осталог, циљ прећуткивање неспорног страдања припадника друге, у овом случају, српске стране.

Основни задаци Музеја жртава геноцида су: прикупљање, обрада, чување и публиковање података о појединачним и групним жртвама злочина (принудно расељавање, узимање талаца, одвођење у логор, принудни рад, уништавање и пљачка имовине, културно-историјских споменика и добара, употреба недозвољених средстава у борби); прикупљање, обрада и чување грађе о извршиоцима злочина, спасиоцима жртава; утврђивање и обележавање места страдања жртава; обезбеђивање коришћења културно-историјске грађе и сазнања у културне, образовне, васпитне и информативне сврхе; сарадња са сродним институцијама у земљи и иностранству; организација стручних и научних скупова посвећених сећању на злочине.

Имајући у виду да је примарни задатак Музеја трајно сећање на жртве које је поднео првенствено српски народ, као и припадници других народа и националних мањина, на територијама бивше Југославије, сматрајући да се страдање догодило у ратовима 1914-1918, 1941-1945. и 1992-1999. године, посебна пажња је посвећена истраживању оних простора где се у ратним збивањима преламала геополитика. Подриње је један од тих простора!

Политизација и употреба трагедије једне стране у грађанском рату, у овом случају муслиманске, наводи нас на потребу комплекснијег сагледавања одређених историјских процеса дугог трајања. У том контексту могуће је посматрати и поједине досадашње активности Музеја као и садржај овог скупа. Тако је Музеј, поред осталог, приредио два зборника радова о страдању српског народа Сребреничког краја, које смо представили у Сребреници. Желимо да то учинимо и у Београду, у склопу конференције која ће јавности пружити шири контекст опште сребреничке трагедије. На конференцији ће учествовати девет аутора.

1. Александар Павић, као модератор скупа и аутор књиге „Забрањена истина о Сребреници“ даће кратак преглед до сада утврђених чињеница везаних за догађаје у и око Сребренице у јулу 1995. године;

2. Др Ненад Антонијевић, виши кустос Музеја жртава геноцида, представиће два зборника радова: Страдање Срба Сребреничког краја у 20. вијеку који је представљен 26. јуна 2014. у Сребреници и Злочини Црне легије 1942-43. године у Источној Босни који је представљен 16. јуна 2016. године такође у Сребреници;

3. Проф. др Вељко Ђурић Мишина, вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида, говориће о Књизи мртвих Срба – Сребреница 1992–1995;

4. Милош Милојевић представиће радове недавно преминулог пуковника Ратка Шкрбића, који се у својим књигама критички бавио „игром бројки“ у вези Сребренице;

5. Немања Девић ће говорити о архивској грађи Комесаријата за избеглице Владе генерала Милана Недића која се односи на Сребренички крај;

6. Винко Пандуревић, генерал у пензији ће, као непосредни учесник, говорити о ратним дешавањима на подручју Сребренице у периоду 1992-1995. године;

7. Бошко Антић, контраадмирал у пензији говориће о историјском контексту операције ослобађања Сребренице јуна 1995. године;

8. Др Горан Ђорђевић, адвокат, говориће о правним последицама догађаја у Сребреници у лето 1995. и проблемима тумачења појма геноцида, и

9. Радомир Павловић, бивши председник Скупштине општине Сребреница, говориће о садашњим приликама у Сребреници.

Тагови: Срби, Сребреница