КОЊИЦ: У Брадини служен парастос за невине српске жртве
Фото: РТРС
У Брадини код Коњица данас је служен парастос за 48 страдалих српских цивила, које су на најбруталнији начин прије 24 године убили злочинци из редова муслиманских и хрватских снага, након чега су спалили цркву, а потом и ово и околна српска села.
Парох коњички јереј Милан Бужанин рекао је Срни да се овај помен одржава под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика.
У име предсједника Републике Српске вијенац на спомен-обиљежје положио је његов лични изасланик Миладин Драгичевић.
Бужанин са жаљењем констатује да породице српских жртава у Брадини и околним селима у општини Коњиц и након 24 године чекају истину и правду.
Помену су присуствовали представници Православне црквене општине Коњиц, преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина, представници институција Републике Српске и српски чланови заједничких институција БиХ.
Свету литургију и парастос невиним српским жртвама у обновљеном храму Вазнесења Господњег служио је протојереј-ставрофор Александар Топаловић уз саслужење свештенства Епархије захумско-херцеговачке и Митрополије дабробосанске, након чега су прислужене свијеће и положени вијенци на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ.
Међу гостима били су и шеф Клуба посланика СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић, народни посланик Зоран Пологош, који је и предсједник Удружења Срба из Коњица, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Миленко Ристић, представници удружења Срба проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, као и представници кабинета потпредсједника Федерације БиХ и општине Коњиц.
Представници институција Републике Српске све ове године истичу да је злочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ.
Према Срниним сазнањима, МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.
Након истраге и прикупљених доказа непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акцију у којој су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва.
Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.
Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени.
На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да се у вези са уништењем Брадине и околних српских села у општини Коњиц ради о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске.
Преживјели Срби из Брадине са очајем се сваке године сјећају да су тих страшних дана свуда била тијела њихових најмилијих који су побијени, као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске платила Цигане који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села.
Трагични биланс износи 54 мртвих за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још увијек трага.
Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.
Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем, поријеклом из Чајнича.
Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански, поријеклом Чех, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.
Храм је демолиран, а затим уништен за вријеме грађанског рата у БиХ.
Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву, већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе у иностранству, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров те је на тај начин спријечено даље пропадање.
Света литургија служи се једном годишње, и то на данашњи дан, јер у Брадини не живи више нико од православних.
