У најновијем извештају под називом „Европа на граници пуцања“, аналитичка група „Економист интелиџенс јунит“ (ЕИУ) описује седам кључних проблема који угрожавају Европску унију у економском и политичком смислу и који би могли да доведу до распада ЕУ.
Први на листи проблема на које указује група ЕИУ, која делује у оквиру британског листа Економист, јесте питање останка Велике Британије у ЕУ, преноси хрватски портал Индекс.
Ако Велика Британија буде гласала за напуштање ЕУ, то би могло да покрене економска и политичка превирања, углавном краткорочне природе, упозорава ЕИУ.
Очекује се девалвација валуте и пре референдума о независности, заказаног за 23. јун.
Гласање за „Брегзит“ би изазвало нови пад, подстакнут и могућим трошковима повезаним са изласком из Уније, наводи се у анализи.
Таква одлука би у ЕУ могла да изазове кризу политичке легитимности ЕУ и подршку евроскептичним странкама унутар земаља чланица.
Следећи проблем за ЕУ је грчка дужничка криза, наводи ЕИУ и подсећа да је Грчка пристала на тешке услове и штедњу како би доказала да ради на обнови економије и тиме себи обезбедила још финансијске помоћи.
Ипак, питање је да ли било која влада може да спроведе мере које су неопходне за трећи пакет мера помоћи. Излазак Грчке из еврозоне би значио огроман политички неуспех блока, са могућим дестабилизујућим последицама, упозорава аналитичка група.
ЕИУ даље као проблем Уније наводи монетарну политику. Еврозона је запела у предугом раздобљу ниске инфлације која је створила минимални економски напредак, наводи се у студији.
Опција која је сада на столу за разматрање је такозвани „хеликоптерски новац“.
Ради се о томе да се, према нобеловцу Милтону Фридману, дефлација која изазива рецесију и пад кредитне активности, уз пратећи раст незапослености, мора зауставити, макар и „бацањем новца народу из хеликоптера“.
Ипак, ни последња акција председника Европске централне банке Марија Драгија – упумпавање измишљеног новца у европски банкарски систем – није покренула очекивану привреду еврозоне, наводи ЕИУ.
Пад продуктивности је следећи проблем ЕУ. Продуктивност рада у ЕУ успорена је још од глобалне финансијске кризе и мала је вероватноћа да ће пет највећих економија ЕУ повратити стопу продуктивности која је била пре кризе.
У Шпанији и Италији продуктивност стагнира од 2014, а тек благи опоравак очекује се у Немачкој, Француској и Великој Британији у периоду од 2016. до 2020.
ЕИУ даље наводи напетост између Европске уније и Русије.
Ширење западног утицаја на постсовјетском простору Русија доживљава као могућу претњу, указује ЕИУ.
ЕУ је на те проблеме слабо припремљена, посебно због неслагања унутар ЕУ кад је реч о тежини тих проблема. Консензус о увођењу економских санкција постигнут је тек након обарања путничког авиона изнад источне Украјине. Након тога одређени лидери ЕУ почели су јавно да позивају на ублажавање санкција, наводи се у извештају.
Проблеми европских демократија су следећи на листи највећих проблема за ЕУ.
Досад је политички страначки систем функционисао, али сада је он сломљен, тврди ЕИУ.
Време масовних странака и демократије је прошло, па долазе нови проблеми за оне који желе да оформе владе. Резултат је продужење периода политичке подељености и нестабилности влада, указује студија.
На крају, као један од највећих проблема за ЕУ „Економист интелиџенс јунит“ наводи мигрантску кризу.
Мигрантска криза, која је завладала Европом и притом ју је поделила, најгора је криза те врсте од Другог светског рата. Више од милион избеглица пристигло је у Европу, док се ЕУ и даље мучи да реши проблем на најбезболнији могући начин.
Споразум ЕУ–Турска купио је мало простора за дисање, али се суочава са ванредним политичким, правним и практичним проблемима. Али, ако то пропадне, ЕУ ће опет имати проблеме, закључује ЕИУ.
Тагови: Аналитичари, Европа