МАДРИД: Први пут српске бајке на шпанском

Слависткиња Алисија Хименез први пут је превела српске бајке на шпански језик. Књига нуди избор од 24 приче које је сакупио и објавио Вук Караџић. Приче обилују лијепим, али старим и заборављеним ријечима.

Јунаци, заљубљене принцезе, змајеви, змије и чудесна бића из наших народних бајки, које је сакупио Вук Караџић, први пут се, у свој раскоши, приказују шпанским читаоцима.

За овај подухват заслужна је слависткиња Алисија Хименез Мантсиоу, која је Вукове „Српске народне приповијетке“ прва превела директно са оригиналног језика и представила у истоименој књизи, у издању куће „Мирагуано“. Шпанци су, до сада, изабране српске народне бајке могли да читају само у преводу са њемачког.

Књига која нуди избор од 24 приче представљена је у Мадриду, а ауторка превода каже да је инсистирала да се сачува наслов који је Вук изабрао, и да је изузетно задовољна обављеним послом:

– Превела сам их из оригиналног Караџићевог издања, објављеног 1853. Изабрала сам оне најпознатије, као што су „Чардак ни на небу ни на земљи“ и „Баш Челик“, али и оне које ја највише волим „Црно јагње“ и „Међедовић“ – рекла је Хименезова.

У најави промоције ове књиге, шпански издавач је истакао да је Вук Караџић признат као један од највећих европских сакупљача народних прича у 19. вијеку, попут браће Грим, са којима је сарађивао и одржавао блиско пријатељство. Међутим, додаје издавач, Вук је практично непознат шпанској публици и ова књига би требало да му ода заслужено признање и прикаже богатство српске народне књижевности и љепоту словенског и балканског фолклора.

Алисија Хименез је славистику дипломирала у Гранади, а српски језик јој се толико допао да је пожељела да га боље научи. Допутовала је због тога у Београд, крајем деведесетих, гдје је живјела двије године и скупљала литературу о нашим бајкама за докторат у којем је упоређивала шпанске и српске народне умотворине.

– Желела сам да их преведем на свој језик за многобројне читаоце који воле свијет бајки, али није ми било лако. Приче обилују лијепим, али старим и заборављеним ријечима, а за „мале“ језике нема довољно рјечника. Овакав посао не може да се обавља уз помоћ интернета, као у случају превођења са енглеског – каже Алисија Хименез.

Шпанска слависткиња признаје како би жељела да се упусти и у превођење и српских народних епских и лирских пјесама, али да још није покушала:

– Веома је тешко преводити поезију, учинити да људи на туђем језику осјете љепоту изворног. Иначе, осим дјела нобеловца Иве Андрића, српска књижевност није превише позната у Шпанији. Нема много ваших писаца који су преведени, нарочито не савремених. „Мали“ језици су, нажалост, понекад сувише далеко.

Тагови: Вук Караџић, Књига