СРБИМА ЈЕ ВЕЋ ОДАВНО СВЕ ЈАСНО: Зашто смета Караџић, а не сметају Изетбеговић и Туђман?

Неоплакани синови, непронађене кости најмилијих, бројни злочини које су починиле муслиманске војне снаге предвођене Алијом Изетбеговићем, нису били кочница за бошњачке политичаре да улице, тргове, мостове и јавне институције, скоро без изузетка у свим општинама и градовима Федерације БиХ, назову по Алији Изетбеговићу – творцу Исламске декларације, у чије име су џихадисти одсјецали српске главе и чинили злочине током одбрамбено- отаџбинског рата, за које до данас нико није одговарао, или је био амнестиран од било какве кривице.

Управо најоштирија осуда дошла је из Изетбеговићевог СДА-а који је отварање студентског дома у Палама који носи назив по првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу, назвао радикализмом и фрустрацијом српског народа.

„Док жртве прогона, опсаде и геноцида у режији Радована Караџића чекају мјеру правде у пресуди, власти РС упустиле су се у бесрамно подгријавање радикализма, узимајући будуће генерације за таоце властитих националистичких фрустрација“, наводи СДА.

Очекивано, у осуди предсједника Републике Милорада Додика, који је отворио Дом у Палама, прикључили су се и ОХР и америчка амбасада.

“Одлука да се Радовану Караџићу укаже част тако што ће се једна зграда назвати његовим именом, као и вријеме одржавања тог догађаја пред објављивање пресуде Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, јесу непотребна провокација. Такви политички потези подривају дух мира и помирења који су непходни за напредак БиХ“, наводи се у саопштењу из Амбасаде САД.

Из ОХР додају: „Упитно је да ли се процес истинског помирења даље унапређује ако органи власти оживљавају или поново буде бол и трауме из рата у БиХ. Чини нам се да је очито да би поруке политичара 20 година послије требале бити окренуте према напријед и усмјерене у правцу еуроатлантске будућности БиХ“.

Индикативно је, сматрају политички аналитичари, да су у ОХР-у и америчкој амбасади све ове године имуни на бол и неправду која се свакодневно наноси српском народу. Поручују да се на овакве иступе не треба освртати и да треба системски бити вођена снажна и сложна политика у Срспкој.

„Они ће упорно да гледају да на сваки начин затру све што је српско и било би им веома драго да Срба нема да ако их већ и има да промијене име да живе у неким земуницама и да се не појављују на овој планети земљи и то је та њихова демократија“, каже за РТРС војно-политички аналитичар Гостимир Поповић.

Политички аналитичар Чедомир Антић наводи: „Сада постоји један тренд да све оно што Бошњаци и Хрвати желе за свој народ то подразумјева да се Србима нешто одузме, РС успијева некако да се одбрани за свих ових 25 година међутим ти напади трају“.

За бошњачке политичаре је оправдано да Алија Изетбеговић има свој музеј, каже Антић упркос чињеници да га и његови сународњаци оптужују за вођење вјерског, а не грађанског рата. Ветерани Републике Срспке сматрају да све политичке структуре морају бити јединствене и да морају дефинисатити минимум националног интереса.

„Зар они Алију Изетбеговића који није имао прилику да се суочи с правдом и жртвама које је изазвао на српској страни, они могу да дају улице и тргове а нама је све забрањемо-поставља се питање докле“, каже Душко Вукотић, предсједник Удружења „Ветерана Републике Срспке“.

Србима је већ одавно све јасно, поручују ветерани. Све што је српско наишло је на оспоравање бошњачке стране – било да је ријеч о химни, језику, званичним државницама, па чак и поштанским маркицама са ликом Патријарха Павла, чувених војсковођа из Првог свјетског рата или и Андрићграду као симболу помирења сва три народа у БиХ.

Тагови: Алија Изетбеговић, БиХ, ИД