ХРВАТСКА: У прошлој години 189 напада на Србе
Фото: glassrpske.com
У Хрватској је у прошлој години евидентирано 189 физичких напада, пријетњи, јавних изјава које садрже говор мржње и уништавања имовине у власништву Срба или српских институција, наведено је у најновијем билтену Српског народног вијећа „Говор мржње и насиље према Србима у 2015“.
Аутор билтена Тамара Опачић нагласила је да је све учесталије изражавање дискриминаторских ставова у јавном простору, као посљедица несанкционисања говора мржње и ширења етничке нетрпељивости, те друштвене атмосфере којом се такво понашање често подстиче.
„Осим спортских терена, на којима су и даље присутни повици мржње, и улица на којима су све присутнији такви графити, забрињава да је у 2015. години забиљежена 31 јавна акција, најчешће протест против готово сваког догађаја који је имао српски и/или антифашистички предзнак“, рекла је Опачићева новинарима у Загребу на представљању билтена.
Она је као примјер протеста поменула оне који се, уз допуштење Министарства унутрашњих послова, одржавају уочи обиљежавања Дана устанка народа Хрватске у Србу, те комеморације за жртве логорског система Јадовно 1941.
„У 2015. години били смо свједоци покретања петиције за увођење усташког поздрава „За дом спремниж у званичну војну употребу, што је иницирао Бранко Борковић, потенцијални кандидат за новог министра бораца“, навела је Опачићева.
Она је напоменула да је све кулминирало на обиљежавању 20 година од акције „Олуја“ која је у Книну завршена концертом Марка Перковића Томпсона и повицима „Убиј Србина“.
„Тадашњи градоначелник Книна и садашњи посланик у Сабору Јосипа Римац, након свега, попела се на позорницу и поздравила жХрватице и Хрватеж“, додала је Опачићева.
Према њеним ријечима, медији су најзаслужнији за промовисање особа које у јавном простору користе говор мржње усмјерен против Срба.
У прошлој години, тврди Опачићева, забиљежено је 37 таквих изјава, а оно што забрињава је да оне најчешће долазе од државних званичника.
„Тако нам је посланик Бранимир Главаш по изласку из затвора поручио да је жнапунио акумулаторе“, а европосланик Ружа Томашић да „молимо Бога да Хрватска не почне чистити своје двориште“. Такве изјаве, нажалост, долазе и из редова Католичке цркве. Неки од свештеника већ годинама учествују на обиљежавању дана оснивања Независне Државе Хрватске“, поручила је Опачићева.
Она је додала да забрињава повећања броја пријетњи, од којих су неке и смрћу, упућених на рачун истакнутијих чланова српке заједнице, али и свих који су спремни да критикују такве појаве у друштву.
Према подацима МУП-а, у 2014. години забиљежено је осам злочина мотивисаних етничком мржњом, од чега три према Србима, док је у 2015. видљив значајан пораст – од укупно 16 случајева, њих 14 се односи на Србе.
Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац изјавио је да све очигледнији национализам који се од уласка Хрватске у ЕУ поново разбуктава супротно европском опредјељењу Хрватске и њеним постигнућима до уласка у Унију.
„Тај национализам распирују политичке странке које напуштају своје демохришћанске коријене и усмјеравају се према изразито националистичком политичком дјеловању и савезу са онима који, не само да су националисти, него заступају и пронацистичке, односно проусташке ставове“, рекао је Пуповац.
