ОЧАЈ ЂОРЂА ЈАНКОВИЋА (25): Гладан сам, нико неће епилептичара за радника
Фото: Курир
Председник општине ме је избацио из канцеларије кад сам га замолио да ми поправе пут до куће како би санитет могао да долази по мене. Живим са 3.000 месечно
АРАНÐЕЛОВАЦ – Кад је санитет последњи пут долазио по Ðорђа у Бању, заглавио се у блату.
– Извлачили смо га трактором. Мука је то буразеру, та падавица, не да човеку мира, дође изненада – прича комшија породице Радић из села Бања поред Аранђеловца, до чијег се имања тешко стиже кад је напољу неки кијамет. Нема пута.
Ђорђе Јанковић станује код Радића од пре три године, кад га је из Смедерева довео Дејан. Тамо је отишао по девојку, а вратио се с Ђорђем под руку. Сажалио се кад га је видео у контејнеру.
Заборављен од свих
– Питао сам га: „Шта то радиш, црни црњанине?“, а он ми тужно одговорио: „Ручам!“ Заборавим на цуру и одведем га на бурек, а после ми се свидео. Сви су чекали да доведем девојку, а ја, уместо с младом, на врата бануо с Ђорђем – присећа се Дејан Радић (40).
Недовршена кућа, две страћаре саздане од блата у претпрошлом веку и штала напола покривена. Сиротиња. Ту живе Радићи. Дејан, Данијела (38) и њихова мајка Милица (66). Муж јој је умро лане.
– Само сам им још ја фалио. Не могу да им се одужим. Бих ја, ал‘ ме стисла болест, нико неће епилептичара у службу. Социјалу примам девет месеци годишње, кажу да је такав закон. Од шест хиљада динара пола оде на лекове – прича Ђорђе, кога су сви осим Радића заборавили.
Отац му је умро од рака плућа кад је имао девет година, следеће га је оставила и мајка. Преудала се. Од тада су он, његова два брата и сестра живели с баком, а кад је и она умрла, Радићи су се растурили. Браћа су отишла у Италију, сестра се удала, а Ђорђе остао на улици.
Фото: Кури
Председник негира
– Кад добијем напад, сав се тресем. Пролазници су ме обилазили, мислили су да глумим – кроз сузе прича Ђорђе.
Од убоге сиротиње сви окрећу главу. У Црвеном крсту су им рекли да има тежих случајева од њиховог, а кад је у општини молио да поправе пут до куће, председник га је избацио из канцеларије.
– Рекао ми је да изађем јер сам се жалио локалној телевизији. После су ми ипак дали три хиљаде динара. Тог дана добио сам напад. Од туге – тихо каже Ђорђе, гледајући у земљани под његовог блатњавог кућерка.
Председник општине Аранђеловац Бојан Радовић негирао је оптужбе да је Ђорђа избацио из канцеларије. Према његовим речима, Ђорђе је у два наврата од општине примио помоћ. Радовић је истакао да породица Радић није упутила званичан захтев за поправку пута до њиховог имања, али је обећао да ће у наредне две године сви путеви у општини бити поправљени.
Центар за социјални рад не желе да разговарају о овом случају
ЈАНКОВИЋ НЕМА ПРАВО НА ТУЂУ НЕГУ
Брат и сестра Дејан и Данијела Радић, који су збринули Ðорђа, раде у истој фирми и месечно приме по 20.000 динара, колико износи и пензија њихове мајке. Половину примања Радићи дају за кредит којим су подигли кућу, али је још увек нису завршили. То их није омело да оберучке прихвате болесног младића. У Центру за социјални рад у Аранђеловцу нису хтели да разговарају о случају Ðорђа Јанковића. Директорка Центра Нада Танасијевић поручила нам је да по закону нема право да даје информације о штићеницима установе. Ипак, један од запослених у Центру Немања Никић незванично нам је рекао да Ðорђе има право да поднесе захтев за туђу негу и помоћ, али да болесни од епилепсије тешко стичу право на ту категорију социјалне помоћи јер се сматра да уз лекове могу нормално да функционишу.
