У Историјском одјељењу Андрићевог института у Андрићграду представљен је други број историјског часописа овог института „Векови“.
Нови број „Векова“ на 138 страна доноси осам научних радова из области историјске науке и српског језика. Аутори су угледни научни радници из Србије, Републике Српске и Русије.
Часописом доминирају теме из раздобља Првог свјетског рата, српско-руских односа, ратне пропаганде и војне цензуре у Великом рату.
„Векове“ отвара рад под насловом „1914. – нежељени рат и скупе победе“ аутора Милета Бјелајца из Института за новију историју Србије.
Андреј Леонидович Шемјакин из Института славјановеденија Руске академије наука приредио је чланак „Александар Трећи и политичка елита независне Србије“.
Боривоје Милошевић са Филозофског факултета у Бањалуци приредио је текст о писању хрватске штампе о Србији и Србима почетком Првог свјетског рата.
Федор Александрович Гајда са Московског државног универзитет Ломоносов аутор је прилога „Балкан и руска либерална опозиција /1908─1914/“, а Андреј Владиславович Гањин /Институт славјановеденија Руске академије наука/ обрадио је питање Западних и Јужних Словена – генералштабних официра у Русији у раздобљу од 1914. до 1922.
Војном цензуром у руској војсци током Првог свјетског рата бавио се Пол Симонс са Московског државног универзитета Ломоносов, док Денис Јурјевич Козлов /Институт војне историје Министарства одбране Руске Федерације/ третира случај једне црноморске експедиције аустроугарске моранарице из љета 1914.
Часопис затвара рад Синише Стефановића /Завод за проучавање културног развитка, Београд/ под насловом „О јавној употреби језика и писма“.
Главни и одговорни уредник „Векова“ је Емир Кустурица, а уредник Мирослав Перишић.
Часопис је штампан у тиражу од 200 примјерака, а електронска верзија биће ускоро доступна читаоцима и на интернет страници Андрићевог института.
У Историјском одјељењу Андрићевог института представљен је и Други том Зборника историјских свесака из 2015. године. Ово одјељење објавило је до сада 24 броја „Историјских свесака“ за која су текстове писали најпознатији домаћи и страни историчари.
Тагови: Андрићев институт, Историјске свеске