АЛАРМАНТНО: Монголи исушују Бајкал

Монголи прете да ће исушити Бајкал, најдубље језеро на свету, које је непроцењив природни ресусрс не само Русије, већ читаве планете.

Са дубином од 1.637 метара и површином од 31.500 квадратних километара Бајкалско језеро представља највећи резервоар слатке воде на свету (23,6 хиљада кубних километара, што чини више од 20 одсто светских резерви).

Језеро је сада, међутим, директно угрожено масивном браном и системом за напајање монголских рудника водом и струјом у оквиру пројекта који финансира Светска банка, а који би финансијски могли да потпомогну и Кинези.

Иако су Монголи крајем прошле године Москви послали сигнал да ће пројекат замрзнути, до тога није дошло — Улан Батор је наставио реализацију сва три велика пројекта на највећој притоци језера — на реци Селенги, као и на њеним притокама — Егијн голу и Орхону.

Рад на хидроелектрани „Шурен“ на реци Селенги, капацитета 350 мегавати, и даље је у току. О томе сведоче материјали објављени на сајту радне групе у Улан Батору.

Осим тога, Монголи планирају и изградњу једног од највећих светских система за напајање, који би воду из реке Оркхон, транспортовали до рудника у пустињи Гоби, удаљених хиљаду километара.

Монголија се нада да ће хидроелектрана на њеној највећој реци обезбедити преко потребну струју и воду за рударску индустрију која сада доживљава процват. Међутим, еколози су забринути јер би масивна брана и систем за напајање водом могли да причине незамисливу штету најстаријем и најдубљем слатководном екосистему на земљи. У Русији страхују и да ће се изградња ових брана негативно одразити на ниво Бајкала и њене главне притоке — реке Селенги, а због ових пројеката Улан Батора забринути су и у Унеску.

„Реализација пројеката градње хидроелектране на реци Селенги и њеним притокама у Монголији довешће до катастрофалних последица по еколошки систем језера Бајкал“, упозорио је раније министар за природне ресурсе и екологију РФ Сергеј Донски.

И руски председник Владимир Путин је обећао да ће се позабавити овим проблемом.

Међутим, како би остварили своје намере Монголи покушавају да склопе „савез“ са Кином. У децембру је монголска влада одобрила склапање уговора о кредитирању са кинеском „Ексимбанком“ на суму од милијарду долара, на рок од 20 година. Већи део — 703,5 милиона долара кинеског кредита требало би да буде потрошено на реализацију пројекта изградње хидроелектране на реци Егијн гол.

Међутим, до сада новац нису добили, иако је планирано да део електричне енергије из овог пројекта иде у Кину и делимично за рударску индустрију.

Монголија за сада нема проблема са снабдевањем струјом. Експерти из области енергетике подсећају да је изградња хидроелектрана прилично скупа, па нуде решење — у случају дефицита електричне енергије у Монголији, Русија би могла да повећа своје испоруке. Евентуални енергетски проблем могао би да се реши и изградњом соларних станица или ветрењача у пустињи Гоби, хидроакумулационих електрана у близини Улан Батора итд.

Еколози подсећају да је слив Бајкала већи од Шпаније, а да је његова делта од виталног значаја за језеро и његове становнике. Потенцијалне бране нису једина, али свакако представљају једну од значајнијих опасности по екосистем језера.

Бајкалско језеро се налази у југоисточном Сибиру, у азијском делу Русије, уз саму границу са Монголијом. Има више од 350 притока, а највећа и наважнија од свих је река Селенга, која језеру обезбеђује скоро половину воде.

Бајкал је станиште и за више од 2.500 врста организама, од којих се већина њих не може наћи ни на једном другом месту у свету.

Ово језеро, познато и под називом „плаво сибирско око“, прво је на листи најлепших места у Русији, а 1996. године укључено је и у Списак светског наслеђа Унеска.

Тагови: Бајкалско језеро, Монголи, Русија