МАЛЕШЕВИЋ: Сви да раде на очувању српског језика

На очувању српског језика требало би озбиљно да ради друштво у цјелини, посебно медији, а не само неке институције, изјавио је министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић.

Малешевић је рекао да је питање да ли је српски језик могуће очувати онако како се жели ако се дјелује само посредством институција.

Он је указао на свеприсутне латиничне натписе предузећа и других објеката, те нагласио да не вјерује да би нека фирма била мање позната или мање успјешна ако би назив истакла на ћириличном натпису.

„И то је очување српског језика. Недавно сам био у Русији гдје `Кока-кола` пише на ћирилици и Русима не смета да је пију, нити смета компанији `Кока-кола` да на тај начин истакне свој познати лого и изванредно послује на том тржишту“, рекао је Малшевић на Економском факултету, гдје је присуствовао предавању посвећеном српском језику.

Он је навео да и локалне заједнице могу стимулисати српски језик тако што ће смањити таксе за предузећа која свој назив желе истаћи на ћириличном натпису.

Коментаришући приједлог Уније студената Републике Српске о увођењу предмета српски језик на све факултете, Малешевић је навео да универзитети имају аутономију, поготово када је ријеч о наставним плановима и програмима.

Професор савременог српског језика, стилистике и опште лингвистике Милош Ковачевић истакао је задовољство овом идејом Уније, јер је то рјешење за проблеме са којима се суочава српски језик.

„Ако завршите 90 одсто факултета и први и посљедњи пут сте се са језиком сретали у основној школи, ви заправо ширите језичку некултуру без обзира колико сте формално образовани и свеједно вам је да ли говорите точка, тачка или друго“, рекао је Ковачевић.

Он је нагласио да је данас велики проблем што се више не зна шта је језик и да ли преименовање језика значи нови језик, те да ли лингвистика као наука може и шта може да каже о овоме и какав однос треба да буде између оних који одлучују на политичком плану и оних који се држе лингвистичких чињеница.

„Студенте занима зашто енглески језик који се користи у толико земаља свијета или њемачки никада нису преименовани, док је српски језик прво преименован у српско-хрватски, а потом је добио четири нова имена“, рекао је Ковачевић.

Он је нагласио да је БиХ јединствен примјер у свијету јер се у њој инсистира да језик једног народа буде „земаљски језик“, односно босански, а не бошњачки језик, те упозорава да је идентитетски критеријум српског народа још од 19. вијека – језик, писмо и црква.

„Уколико би Република Српска и српски народ прихватили `босански језик` то би значило почетак краја српске културе, српског језика и српског народа не само на просторима БиХ, јер је то пут који је почео са разградњом и преименовањем и, с обзиром на то да је језик идентитетски критеријум, ако му укинете идентитет, пут за асимилацију једног народа“, истакао је Ковачевић.

Он је изразио наду да ће Србија исправити грешку коју је направила увођењем босанског језика у школе у Санџаку, јер Европска повеља о мањинским језицима прецизира да се ниједан језик не може прогласити мањинским ако је подударан са већинским језиком.

„Разлика између ‘босанског’ и српског нема, осим на лексичком плану, али лексички план не чини разлике унутар једног језика“, објаснио је Ковачевић и закључио да ниједан народ на свијету нема немаран однос према језику какав имају Срби.

Предсједник Уније студената Републике Српске Боривој Обрадовић рекао је да ће студенти наставити да инсистирају на увођењу предмета српски језик на свим факултетима, јер би на тај српски језик био очуван и сачуван од преименовања.

Предавање „Разлози и интенције преименовања српског језика“, које је одржао професор Ковачевић, организовало је Министарство и Унија студената Српске у сарадњи са Студентским парламентом Универзитета у Бањалуци.

Тагови: Дане Малешевић, Министар, Просвета, Српски језик