НОАМ ЧОМСКИ, ЛИНГВИСТА, НАУЧНИК, ФИЛОЗОФ: У Америци оспораван али увек утицајан, у Србији ужива опште симпатије

Одговорност интелектуалца. На те две речи би могао да се сведе животни кредо Ноама Чомског (87), лингвисте, научника и филозофа, професора на Масачусетском институту за технологију. Који год коментар да се истргне из његовог јавног деловања, не може да се погреши.

Јер то ће увек бити промишљен и одговоран став. Негде прихваћен, у америчкој средини често оштро оспораван, али увек утицајан. Пре више од пола века јавно се борио против Вијетнамског рата, данас каже да су напади дронова и ратови које је изазвао Вашингтон највећи терористички напади у људској историји. Титулу „највећег светског мислиоца” Чомски је освојио 2005. У анкети часописа „Проспект” и „Форин полиси” добио је двоструко више гласова од другопласираног Умберта Ека. У деценији најбурнијих светских збивања осамдесетих година прошлог века, Чомски је био најчешће цитирана личност у свету.

Али ако погледате мејнстрим америчке медије, тешко ћете у наслову наћи име Ноама Чомског у „Њујорк тајмсу” или „Вашингтон посту”. У Србији је ствар обрнута.

Чомски ужива опште симпатије. Критиковао је америчку политику према бившој Југославији деведесетих, најоштрије је осудио бомбардовање НАТО-а 1999. и међу реткима је подсетио на то да извршиоци злочина у коме су погинули медијски радници РТС-а 1999. нису до данас кажњени. Указао је на двоструке стандарде међународне заједнице поредећи терористички напад на редакцију париског сатиричног часописа „Шарли ебдо” са нападом на телевизију Србије.

„Њихови злочини против нас”, закључио је, „нису исто што и наши злочини против њих.” Још веће изненађење је наступило када је блог Чомског прошлог месеца пренео „Њујорк тајмс” и опширно га цитирао Си-Ен-Ен. Чомског са подједнаким одушевљењем слави и Латинска Америка, а када је 2006.

Уго Чавес са говорнице Уједињених нација позвао Американце да прочитају једну његову књигу, ово штиво се распродало у свим вашингтонским књижарама. О достигнућима Ноама Чомског у лингвистици говори се детаљније само у стручним круговима. Али његове ставове према горућим проблемима коментаришу обични људи на славама у Србији, карневалима у Бразилу, у Кини, Грчкој и Шпанији.

У последња два месеца више пута је Америци приписао кривицу за настанак Исламске државе, подржао је Сиризу и Подемос и напоре да сруше неолиберални модел, оптужио САД за тероризам због убијања цивила беспилотним летелицама, Гвантанама, тортуре. О његовом садашњем приватном животу готово ништа није процурило у јавност. Познато је да је детињство провео у некој врсти јеврејског гета у Филаделфији и да је под утицајем породице био уроњен у хебрејску литературу.

Први чланак, о опасностима фашизма, написао је када је имао десет година. И остао је доследан критичар. Сматра да је то његова дужност. И испуњаваће је до последњег даха.

Тагови: Бомбардовање, Исламска држава, НАТО, Ноам Чомски, САД, Уго Чавес