ВИЈЕСТИ СУ АПСОЛУТНО ЈЕДНОСТРАНЕ: Турска – рат о коме се ћути

Откако је предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган у јулу 2015. прогласио да је мировни процес са Радничком партијом Курдистана пропао, на југоистоку те земље пуцњава не престаје. Медији у Турској о томе углавном ћуте

Старац у сузама над одром свога сина нема више снаге да се држи на ногама. Рођаци, не чијим лицима се одражава бол, придржавају га да не падне. Једна дванаестогодишња девојчица пар метара даље гласно плаче. Убијен је њен отац.

Турски медији готово свакодневно објављују информације, фотографије и снимке са сахрана убијених војника. Орхан Дилекци један је од стотина људи које су протеклих мјесеци убили терористи Радничке партије Курдистана. Снимци са сахрана емитују се у ударним терминима на телевизији. Али и сваки убијени терориста тема је вечерњих вијести – вјероватно да би се документовале наводне побједе турске војске у борби против ПКК. О цивилном становништву са југоистока Анадолије углавном насељеног Курдима, који су такође жртве сукоба, мало се може чути. “Тенкови пролазе посред наших градова“, жали се Ејлем, 27-годишња Курткиња из Дијарбакира. “Пуцњава на улицама не престаје. На хиљаде људи морало је да напусти своје куће. И моја породица је побјегла прије два мјесеца. Борбе су се водиле директно испред наших кућних врата.“

Постоје само “турски мученици“

Ејлем на свом телефону отвара Фејсбук и показује фотографије крваве свакодневице које су поставили њени пријатељи и комшије из Дијарбакира. Они пишу о женама које су убијене док су ишле да купе хљеб и о рањеној дјеци која нису на вријеме пребачена у болницу. “Али у турским медијима не може ништа од тога да се види! Тамо се за сваку експлозију јави да су терористи поново детонирали бомбу и преброје се ‘турски мученици’. Вијести су апсолутно једностране“, каже Ејлем.

Заиста, у великом дијелу Турске мало се зна о томе шта се догађа у градовима попут Дијарбакира, Џизреа или Сирнака. Након готово двоиполгодишњих мировних преговора, курдски конфликт поново јебукнуо – али сада се не пуца по брдима, већ по градовима. Усред густо насељених четврти, присталице ПКК постављају барикаде, детонирају бомбе и пуцају на турске војнике. Војска узвраћа тенковима и ангажовањем десетина хиљада војника – не обазирући се на цивиле. “Стижу нам позиви упомоћ од људи који кажу: ‘Кријемо се већ недјељама са дјецом у подруму и немамо ни хране, ни струје. Хладно је и свуда око нас се пуца’“, прича Ема Синклер-Веб, представници за Турску при организацији за људска права “Хјуман рајтс воч“ .“Притом у таквој ситуацији једва да можемо да разјаснимо околности смрти бројних цивилних жртава јер готово ниједан новинар нема приступа тим подручјима како би то могао да забележи или сними“ додаје она.

Преносе само наводе владе

Турска влада је у протеклих неколико мјесеци чак 54 пута уводила полицијски час на југоистоку земље. То су мјере које, не само да паралишу свакодневицу цивила, већ и представницима медија, адвокатима, невладиним организацијама, па чак и љекарима онемогућавају сваки приступ квартовима у којима се одвијају борбе. Та велика рупа у информисању јавности која тако настаје не само у Европи, већ и у самој Турској, је систематска, сматра Черен Созери, медијски експерт из Истанбула. “Оним новинарима који ипак покушају да извјештавају с тог подручја, одузима се опрема, а њихове фотографије и снимци се бришу. Затим се, док су они у притвору, претражују њихови налози на друштвеним мрежама и, ако су приватно написали било шта што може да се искористи, пријети им се затворским казнама због ширења терористичке пропаганде“, објашњава Созери.

Ипак, није само страх узрок лоше информисаности турске јавности. Многи медији и не желе другачије да извјештавају, наводи Черен Созери. Чак и медији који иначе критикују Ердогана, преносе само званичне наводе владе: “То је стари проблем: увијек кад је ријеч о Курдима, формира се јединство међу Турцима. Онда више нема опозиције.“

Притом би управо сада био задатак медија да поставе питање како да се конфликт који траје 30 година – оконча.

Тагови: Курдистан, Рат, Реџеп Тајип Ердоган, Турска