НИКОЛА ТРКЉА: Кирбијева истина

Није тајна да странци у Србији знају боље од нас шта нам је чинити. Како и којим путем треба да идемо. Под условом да уопште знамо куд смо пошли и да ли смо преломили да тамо уопште треба да идемо.

Амерички амбасадор Мајкл Кирби тврди да не траже да признамо Косово, али нас је подсетио да појам нормализација односа Београда и Приштине подразумева косовску столицу у УН. Дакле, не морамо да потпишемо папир да признамо нашу покрајину као самосталну државу него само да је признамо као пуноправну чланицу Уједињених нација.

Кирби отворено каже оно што ми већ годинама слутимо, а домаћи политичари не смеју јавно да нам саопште. Сад кад стварно знамо шта значи нормализација, лакше ћемо разумети наш пут ка Европи. У отвореним поглављима, која смо пре неколико дана прославили, баш та нормализација јесте први услов за српско-европске интеграције.

Наслушали смо се годинама приче да је могућа политика и Косово и Европа. Сад изгледа, као што је изгледало и на почетку, да ће на крају бити само – или Косово или Европа. Та сурова правила, која немају везе са правдом, други диктирају. Можемо да се дуримо, смешкамо, ласкамо, жмуримо. Можемо и да звиждућемо, али Гордијев чвор ће стајати испред Србије. Цену знамо.

Прво су нам рекли да УН нису добро место за косовско питање. Боље Еулекс, да то решава Европа. Ближи су, знају стање на терену. Заузврат смо добили ССП и ону оловку у руци егзалтираног Ђелића. Тог споразума смо се присетили летос кад су га Хрвати погазили, када су спуштали рампу и изводили грађане са српским пасошима из аутобуса.

О нормализацији смо годину дана преговарали у Бриселу. Прихватили прелазе, царине, а добили ЗСО. Али само на папиру јер се Приштина месецима наводно гуши у сузавцу. Ипак, из Европе је стигла ситна књига са два отворена поглавља. Прво, косовски циклус. Како ће се затворити тај циклус, објаснио је Кирби. И немојте се љутити на стране амбасадоре. Они нам, пре наших политичара, кажу истину, без увијања.

Влада може да бира: да исхитрено залупи врата и гусла како за нас нема места у Европи или да купују време док они не забораве на овај услов или док се ми довољно не одродимо од Косова и Метохије. Метохија се ионако све ређе чује у Србији. Али не сме више да прећуткује пред грађанима да иза поглавља стоји још овај услов.

Покушавајући да изгради што боље односе са Вашингтоном, Вучић рече да је Кирби пријатељ српског народа, али пријатељи не шаљу овакве божићне честитке. И то баш кад су у Европи одлучили од одшкрину нека помоћна врата на њиховом дворишту. С друге стране, можда је овако и поштеније. Могли су да сачекају да затворимо 30 поглавља, па тек онда да нас баце на леђа.

Али то још не значи да Србија нема право да одбије ту дипломатску лакрдију – да сама не уноси косовску столицу у УН.

Тагови: ЗСО, Косово и Метохија, Мајкл Кирби, Никола Тркља, УН