У једном тренутку из биланса стања у извјештајима америчке компаније „Чесапик енерџи“, која се бави истраживањем и производњом нафте из шкриљаца, нестаће милијарда барела нафте.
То је око 45 одсто резерви ове компаније. „Оазис петроулем“ ће изгубити 33 одсто залиха, док ће „Бил Барет“ остати кратак за око 40 одсто декларисаних резерви.
Ради се о поновном процјењивању количина нафте у обавезном извјештају који компаније подносе Комисији за хартије од вриједности и берзе САД.
Ствар је у томе што је Америчким компанијама било много једноставније да пријављују велике резерве нафте из шкриљаца у налазиштима, али то не значи да су одмах почеле да је производе. А сада је испало да су се радови изводили само на папиру.
„Блумбрег“ наводи да су америчке компаније активно лобирале за рачуноводствене прописе, које су им давале могућност да у извјештајима пишу о огромним подземним залихама енергената и добијају паре за истраживање. Сада ове компаније морају да признају да су свјесне онога чега су одавно свјесни инвеститори: да ће губити новац уколико цијена нафте буде пала испод 40 долара за барел. Осим тога, производња претходно пријављених количина нафте треба да започне током наредних пет година након што ју је компанија укључила у свој биланс стања.
Упркос драстичном паду цијена, произвођачима нафте из шкриљаца је пошло за руком да избјегну ревалоризацију својих залиха, али 2016. године након подношења извјештаја о резултатима претходне године из њихових биланса стања ће сигурно нестати милијарде барела.
Осим тога, у тренутним околностима многе компаније смањују трошкове и одлажу истраживање нових налазишта.
Осамнаест нафтних и гасних компанија из САД тренутно прикупљају докумената које ће им гарантовати заштиту права у стечајном поступку. Приходи компанија се драстично смањују због пада цијена нафте, а осим тога, ове компаније су готово изгубиле могућност да добију кредите.
Аналитичар „МФХ Капитал“ Александар Гриченков подсјећа да би компаније које се баве производњом ове врсте нафте, могле да остваре профит само уколико барел нафте кошта више од 50 долара, док је тренутна цијена „црног злата“ око 38 долара.
Уколико цијена нафте буде остала на овом нивоу у наредна два три квартала, до 50 одсто компанија које се баве добијањем нафте из шкриљаца нестаће са тржишта, закључује Гриченков.