ПОЛИТИКО: Анкара би да се „ишчупа“ из загрљаја ИД
Фото: РТРС
Турска је повезана са читавом мрежом организација радикалних исламиста и има исте непријатеље као и Исламска држава, пише у чланку за Политико доцент Универзитета Мармара у Истанбулу Беглул Оскан.
Сумњиве везе Турске са мрежом организација џихадиста избиле су у први план пошто је оборен руски војни авион.
Једно од осјетљивих питања је подршка опозиционим снагама у Сирији, јер Турска и њени савезници подржавају различите групе побуњеника, док је с појавом ИД ситуација постала још сложенија.
Поједини високи представници САД недавно су критиковали Турску у вези с радикалним исламистима. Амерички потпредсједник Џозеф Бајден негодовао је због тога што Турци подржавају „свакога ко се бори против Асада“, укључујући и Нусра фронт и друге екстремисте.
– Без обзира на ове изјаве, екстремисти у Сирији редовно добијају војну помоћ од Саудијске Арабије и Катара преко Турске, о чему је ЦИА у потпуности упозната – наводи Оскан.
У овом тренутку Турска није у добрим односима са три непријатеља Исламске државе: Курдима, арапским шиитима и режимом Башара ел Асада. Од почетка тзв. арапског прољећа 2011. године, Анкара је чинила све како би свргнула Асада.
Курди који су се мјесецима борили против ИД у областима око Кобанија и Хасеке припадају сиријском огранку Радничке партије Курдистана, против које Турци ратују већ 30 година. Осим тога, Анкара би била срећна када шиити не би били на власти у Ираку и плаши се због растућег утицаја Ирана у јужном Ираку.
– Турска и ИД сада имају једне те исте регионалне непријатеље – закључује Оскан.
Најдиректнији критичар политике Турске према ИД је руски предсједник Владимир Путин, сматра аналитичар, подсјећајући да је Путин послије обарања руског авиона овај догађај оцијенио као „ударац у леђа“ који су извели они који „помажу терористима“.
Русија је оптужила Турску да купује нафту из налазишта која су под контролом ИД. Министарство финансија САД је као одговор на то саопштило да нафту од ИД добија Асадов режим који подржава Русија. Представник тог министарства Адам Шубин је навео и то да „дио нафте преко границе са Сиријом доспијева у Турску“.
Оскан подсјећа да одавно постоје тврдње да ИД користи предности порозних граница Ирака и Сирије и црног тржишта које се појавило након регионалних сукоба како би продавала нафту Турској и сусједним земљама.
Амерички државни секретар Џон Кери је још прошле године Турску и Либан означио као „главне тачке“ кријумчарења нафте ИД.
Турска штампа је објавила материјале о трговини људима и кријумчарењу на граници Турске и територија које су под контролом ИД. Према подацима турских медија, незаконита трговина се обавља уз прећутну сагласност локалних органа реда, које ИД придобија подмићивањем.
Као још један разлог за бригу, Оскан наводи да су многи турски исламисти наклоњени ИД. Он се позива на септембарски чланак у Њујорк тајмсу, у ком се говори о регрутном центру за борце-исламисте, отвореном у страћарама у Анкари.
У јулу су се исламисти који подржавају ИД окупили у центру Истанбула како би обиљежили крај Рамазана, а полиција се није мијешала у тај догађај. Постоје и подаци да се рањени терористи лијече у турским болницама.
Озбиљан преокрет догодио се када је ИД почео да користи грађане Турске за терористичке нападе на турској територији. У октобру су двојица терориста-самоубица у Анкари извршили најкрвавији терористички напад у историји Турске, у којем је погинуло више од сто људи.
Ако турска влада одлучи да заузме оштрији став према ИД, исламисти би, према ријечима стручњака, могли да претворе Турску у ратну зону, ако се узме у обзир какав су хаос направили у Паризу.
Власти Турске настављају да инсистирају на томе да је ИД „симптом, а не основни проблем“.
Владајућ́а туркса партија сматра да ће свргавање Асада олакшати борбу против ИД. Ипак, план Анкаре не подржава ниједан регионални или глобални играч који је умијешан у тај конфликт, укључујућии Русију и САД. Ове земље, према ријечима Оскана, мисле прије свега о томе како да униште ИД, а не Асада, тако да ће Анкара морати да се усаглашава с овом стратегијом, чак и ако за то буде морала да плати високу цијену.
И власти Турске, несумњиво, сада с бригом размишљају о томе како да се „ишчупају“ из односа с ИД, закључује Оскан.
