СТОП ГЛАСИНАМА: Ово су руске војне базе у свету

Док непотврђене информације сугеришу да Русија планира да прошири своје присуство у Сирији, гласине у вези са успостављањем ваздушне базе у Белорусији у последњих неколико месеци се све чешће могу прочитати у руским и западним медијима. Колико истине ту има и где је заиста сконцентрисана руска војна сила у иностранству?

Раније овог месеца, цитирајући изворе из једне невладине организације са седиштем у Лондону, почеле су да круже информације да Русија планира да прошири своје присуство у Сирији отварајући нови аеродром. Кремљ је убрзо све ово демантовао, али упркос томе, оне и даље циркулишу.

Такође, НАТО у последњих неколико месеци спекулише о руском потенцијалу за изградњу нове ваздушне базе у суседној Белорусији, а гласине су утихнуле током ове недеље када су руски и белоруски званичници саопштили да то питање није разматрано и да можда још дуго неће бити тема разговора.

Пробаћемо да разјаснимо које то базе у иностранству Русија већ има и где се оне налазе?

Руски војни објекти у иностранству, према руском порталу „Газета“ претежно се налазе на територији бившег СССР-а. То су углавном ваздушне базе, системи противваздушне одбране, као и системи за праћење ситуације у свемиру, преноси „Газета“.

Према подацима Министарства одбране, укупна површина ових објеката износи више од 700.000 хектара, укључујући и воду у језеру Исик Кул, највећем језеру у Киргизији.

После референдума на Криму, када је прошле године полуострво поново припојено Русији, руске оружане снаге су преузеле контролу над свим објектима руске Црноморске флоте. Осим тога, војска поново управља радарском станицом Дњепар у Севастопољу (која ће након модернизације опет бити у функцији следеће године), као и космичко-комуникационим системом „Плутон“ у Евпаторији на Криму (такође у процесу модернизације).

Руски војни објекти у иностранству који имају статус војних база налазе се у Белорусији, Казахстану, Таџикистану, Јерменији и Киргистану, као и у Сирији и Вијетнаму, Грузији, Молдавији, Јужној Осетији, Абхазији и Придњестровљу.

Највише пажње данас, међутим, управо привлаче руске војне базе у иностранству.

„Газета“ подсећа да се (тренутно најактуелнија) авио-база Хмејмим налази у Сирији у северозападној провинцији Латакија. Контингент руске авијације се од недавно бори против терориста у тој земљи. Законски, истиче портал, база не припада Русији, али је њена војска активно користи, док је 600 руских поморских пешадинаца обезбеђује.

Русија у Сирији у граду Тартусу такође има објекте које користи за поправке и пружање логистичке помоћи. Једини руски морнарички логистички центар на Медитерану, објекат у Тартусу, одржавају цивилни извођачи, а верује се да га чувају и два вода поморске пешадије.

„Занимљиво је“, истиче „Газета“, „да је почетком 2015. сиријски председник Башар ел Асад рекао да му не би сметало да Русија претвори логистички објекат у Тартусу у пуноправну војну базу. За сада, Русија није потврдила да има икакве планове да промени статус овог објекта“.

Још један логистички центар који користе бродови руске морнарице налази се у Вијетнаму у заливу Камран. Некада су га користиле совјетске и руске ваздушне и поморске снаге, али је закуп базе Русији истекао 2004. године. Ипак, крајем прошле године Русија и Вијетнам потписале су уговор о формирању заједничке базе за одржавање и поправку подморница у заливу Камран. Такође, током 2014. Руски авион Ил-78 за допуну горива у ваздуху почео је да користи Камран, како би омогућио допуну горивом бомбардере Ту-95 у региону Пацифика.

Јужна Осетија

Од 2008. године Јужна Осетија постала је домаћин четврте руске војне базе, са седиштем у Чинвалију, па са осталим објектима лоцираним на Јави (војни камп и ваздухопловна база), Курту (ваздухопловна база) и Џартсеми (полигон за обуку) руски контингент броји 4. 000 људи.

Још 4.000 руских трупа стационирано је у седмој Краснодарској бази, лоцираним у Гуадаута и Очамчира областима у Абхазији. Штаб базе налази се у Сукхумију. Други објекти укључују Бомбора војни аеродром у близини Гуадауте, терен за обуку и део луке у Очамчири, и уједињене гарнизоне у Кодори клисури у близини хидроцентрале Ингури.

Процењује се да је 1.500 руских миротвораца смештено у Републици Транснитрији, а особље се периодично смењује.

У суседству

Ка југу, Русија има два војна објекта у Јерменији. У граду Гјумрију, у близини границе са Грузијом, налази се 102. руска војна база која се састоји од заједничког ПВО система чланица ЗНД. Под њеним окриљем ради заједнички аеродром у Еребунију, недавно реновиран са новим административним зградама, објектима за складиштење горива и хелиодромима. Верује се да се особље базе у Гјумрију броји 3.200 људи.

Ка западу, Русија је узела у закуп две базе у Беолорусији — са договором да ће их користити до 2020. године. То укључује ракетни систем упозорења у близини Барановића у централној Белорусији, који је такође под ингеренцијама заједничког ПВО система чланица ЗНД.

Други објекат је нискофреквентни трансмитер 43. комуникационог центра руске морнарице, који се налази у близини града Вилејка. Ово је значајан објекат за слање наређења руским нуклеарним подморницама у Атлантику, Индијском океану и неким деловима Пацифика. Он је такође значајан за свемирске снаге, одбрамбене снаге свемира и стратешке ракетне снаге. Руске базе у Белорусији имају око 1.500 чланова.

Коментаришући гласине о новој бази, „Газета“ подсећа да се о „питању креирања руске ваздухопловне базе дуго разговара“, а руско Министарство одбране објавило је пре две године планове за отварање базе за вишенаменске ловце Су-27М3 негде на територији Белорусије. До сада, одговарајућа локација није пронађена, као ни, очигледно, политичка воља за тако нешто.

У централној Азији, у Киргистану, Русија има велику базу у Канту. Прича се да ова база има 250 војника и војника уговораца, као и 150 регрута. Верује се да база првенствено има контингент хеликоптера Ми-8 и авионе за подршку авионима Су-25. Такође је способна да прими транспортне авионе Ан-22 у Ил-76, као и путничке Ту-154, Јак-42, Ан-12 и друге комерцијалне авионе.

У Киргистану се такође налази база тестирање против подморничке авијације, као и руски 338 комуникациони центар, као и сеизмолошка станица коју користе руске стратешке ракетне снаге.

У Казахстану, Русија користи полигон Сари-Шагану, како би тестирала ракетну технологију за ваздушну одбрану. Сапи-Шаган има и инжењерску радио-јединицу, и често је укључена у вежбе великог обима. У граду Костанају, на северозападу земље, налази се пук руских транспортних авиона.

У Казахстану је и светски познат космодром Бајконур.

У Таџикистану се налази 201. војна база, која броји 7.500 људи и између осталог, примарни циљ јој је да асистира таџикистанским снагама безбедности како би се осигурала одбрана границе између Таџикистана и Авганистана.

„Газета“ напомиње да се у „Таџикистану налази и руски прозор у свемир“. На планини Памир, на 2.2 километара изнад нивоа мора, Русија има објекат за надзор свемира, намењеном за детекцију и анализу свемирских објеката.

„Последњих година Русија је редуковала свој ангажман изван сопствених граница. То укључује затварање руске радарске станице у Габали у Азербејџану, која је некада бројала 2.000 чланова, која је 2013. године пребачена у Азербејџан.

Пре 15 година Русија је распустила радарску станицу „Дарјал“ у Мукачеву, у западној Украјини. Такође чувена руска обавештајна станица у Лурдесу на западу Кубе затворена је 2002. године. Гласине да ће поново бити отворена демантовала је кубанска влада.

Број руских војних база у иностранству је релативно мали, наводи „Газета“. Са друге стране, САД имају далеко већи број база, преко 25, и војно су присутне у готово читавој Европи, земљама Персијског залива, Авганистану, Јужној Кореји, Јапану и Аустралији.

Тагови: Војне базе, Русија, Сирија