АТИНА-СКОПЉЕ: Нема помака у спору око имена
Фото: Политика
Помака у спору двије земље око имена Македоније још увијек нема.
Посјета грчког шефа дипломатије Никоса Коцијаса Скопљу у јулу, каталог од десет тачака за изградњу међусобног повјерења које је он том приликом поднио македонским домаћинима, као и јучерашња узвратна посјета министра Николе Попоског, прва таква послије 15 година, као и први уопште сусрет неког македонског званичника са предсједником Грчке, први су сигнали о побољшању климе у односима двају сусједних земаља.
Ти односи би у ствари могли да буду на завидној висини да нема једне, као планина високе препреке, како се изразио Попоски на заједничкој конференцији за новинаре са Коцијасом – спор око имена, оцјењује „Дојче веле“.
Грчка, подсјећа радио, оспорава право Македонији да користи своје званично име Република Македонија, и тврди да то име имплицира и територијалне претензије, због истоимене сјеверне грчке провинције, а такође оптужује Скопље за узурпацију античке историје.
Македонија је, са своје стране, већ извршила промену државне заставе на којој је био један антички симбол и званично се декларисала да нема никаквих територијалних претензија.
Због спора око имена, Грчка користи своју позицију како чланица ЕУ и НАТО и блокира евроатлантске интеграције Македоније, наводи њемачки радио и подсјећа да је чак и Међународни суд правде одлучио да Грчка тиме крши Привремени споразум о уређењу међусобних односа са Македонијом.
Спор око имена био је у фокусу и јучерашњих разговора два министра спољних послова. Помака нема, јер, како је рекао Попоски, „постоје суштинске разлике у позицијама двају земаља“.
Коцијас је прокоментарисао да обе државе трагају за „часним компромисом који ће побиједити иредентизам и екстремни национализам на обије стране“.
Али помак се у овом тренутку није ни могао очекивати, оцјењују аналитичари.
„Све док су ‘Независни Грци’ дио коалиционе владе, мало је вјероватно да ће спор око имена бити ријешен. За њих је неприхватљива чак и званична грчка позиција о сложеном имену које ће садржати и ријеч Македонија“, оцјењује Танис Докос, директор атинске невладине организације Фондација за европску и спољну политику.
Он каже да је позиција Сиризе далеко умјеренија, иако би требало рећи да је „тврдокорни национализам раширен кроз цјелокупни политички спектар“.
С друге страна, утисак у Атини је да македонски премијер Никола Груевски никада није озбиљно размишљао о компромисном рјешењу и да жртвује дугорочне стратешке интересе своје земље, каже он.
Његова позиција да било које рјешење мора бити потврђено на референдуму, због чега и Грчка мора да учини исто, иако звучи разборито и демократски, вјероватно је у суштини покушај да се подрије могуће рјешење, каже Докос и додаје да о међудржавним уговорима на тако осјетљивим темама, треба да одлуче влада и парламент.
Ипак, обе стране раде на побољшању климе у односима и имају веома сличне стратешке интересе.
Коцијас и Попоски јуче су разговарали о потенцијалима за даљу сарадњу у више сектора, као што су привреда, туризам или могуће повезивање енергетских сектора двају сусједа, као и о владавини права у региону, борби против организованог криминала и избјегличкој кризи.
Обострано је наглашено да је потребна већа сарадња да би се направило све што је могуће да се створе бољи и хуманији услови за избјеглице које се крећу ка Западној Европи.
Ограда коју је Македонија подигла на граници са Грчком, према ријечима Попоског, привременог је карактера, јер македонске власти сматрају да ограђивање у Европи није дугорочно нити трајно рјешење проблема са избјеглицама.
Докос каже да је посјета Попоског Грчкој симболичан корак на путу ка нормализацији односа.
„Сусједне државе, државе које имају много заједничких интереса, али и брига о различитим питањима, морају да учестало контактирају на различитим нивоима. У посљедње вријеме има више контаката између невладиних организација и то је позитиван развој“, наглашава он за њемачки радио.
