Тема емисије „Свет са Спутњиком“ коју заједно уређују Радио Новости и редакција Спутњик била је будућност Европске уније. О томе зашто је председник Европског парламента Мартин Шулц рекао да нико не зна да ли ће Европска унија постојати за 10 година, креће ли се Европска унија ка свом распаду, или ка стварању наддржаве која ће поништити националне суверенитете њених чланица и колико су реална даља проширења Европске уније између та два опречна процеса говорили су бивши амбасадор Савезне Републике Југославије и Србије и Црне Горе у Великој Британији Владета Јанковић и бивши амбасадор Србије у Немачкој Иво Висковић.
— Иво Висковић: За Србију би било јако лоше да се прихвати политика заједничког уласка земаља Балкана у Европску унију јер би морала да чека оне који за то неће бити способни наредних десет година.
— Владета Јанковић: Прављење паралеле између Источне и Западне Немачке, са једне, и Србије и Косова, са друге стране, крајње је цинично. Тамо је живео један народ који је желео да живи заједно, није могао, али је зна да ће једном опет живети заједно. На Косову и Метохији живе два народа која не желе да живе заједно.
— Владета Јанковић: Одрицање од Европе не значи бацање Русији у загрљај.
— Иво Висковић: Када су испостављени услови делимично или у потпуности испуњени, Немци су одржали реч и подржали отварање поглавља са Србијом. Они су испунили своје обећање.
— Владета Јанковић: Везали смо се уз мртваца (ЕУ).
— Владета Јанковић: Пресудни тренутак за Европску унију ће бити референдум у Великој Британији 2017. године.
— Владета Јанковић: Европска унија је по цену огромних напора покушала да спаси Грчку, само да не би почела да се расипа.
— Иво Висковић: Европа тренутно нема државнике. Чак ни госпођа Меркел није државник. Она је добар политичар, али није државник
— Иво Висковић: Постоје велики проблеми у Европској унији као што су огромна администрација и правила за које не можете да верујете да постоје, као што је пуштање музике стоци како би мање патила. То је да се човек запита чиме се озбиљни људи баве.
— Иво Висковић: За мање развијене земље улазак у Европску унију је добар јер могу да напредују уз помоћ разних политика стимулација, које је Европска унија увела.
— Владета Јанковић: У Европској унији постоје државе првог, другог, трећег, па и четвртог реда.
— Иво Висковић: Ако дође велика компанија, по правилу за њом иду средње и мале фирме, а оне су кичма економије данашњих земаља.
— Иво Висковић: Долазак страних компанија зависи од међусобне повезаности политике и економије.
— Иво Висковић: Тржиште Европске уније од 450 милиона људи је велика шанса за свакога.
— Владета Јанковић: Када слушате представнике режима чини вам се као да слушате механичке лутке. Понављају фразе и празне речи које се врте, за које се надају да ће да се учврсте у свести бирача и народа.
— Иво Висковић: У Србији постоји замор од сталног условљавања Европске уније и одлагања преговора.
— Владета Јанковић: Отварање преговора Европске уније са Србијом је замена за пропали Бриселски споразум.
— Иво Висковић: Мислим да ће порасти број оних који подржавају интеграције у Европску унију.
— Владета Јанковић: Европска унија не може да натера Приштину да спроведе Бриселски споразум.
— Владета Јанковић: Ја сам одувек био уверења да се пут у Европску унију не исплати.
— Иво Висковић: Грађани много оштрије и критичније гледају Европску унију од већине политичаре. Према резултатима анкета видимо да грађани много мање него раније подржавају пут у ту организацију.
— Владета Јанковић: Србија и нико други не може ући у Eвропску унију у наредних 5 година, до 2020. године.
— Иво Висковић: Ивица Дачић не гледа европске интеграције кроз ружичасте наочаре. Он је дуго у политици и сувише је искусан да би тако гледао на те процесе.
Тагови: Владета Јанковић, ЕУ