ДУГ ВЕЛИКАНУ: Београд подиже споменик у част руском архитекти

Руски архитекта Николај Петровић Краснов, неимар који је у области архитектуре, урбанизма, ентеријера и примењене уметности оставио значајан траг у изгледу Београда и бројних градова широм Србије, следеће године добиће споменик у престоници Србије.

Споменик Краснову биће постављен током одржавања „Дана Москве“, када ће у посету Београду доћи градоначелник Москве Сергеј Собјањин, наводи се у саопштењу службе за информисање града Београда.

То је договорено на састанку градоначелника Београда Синише Малог и амбасадора Руске Федерације у Србији Александра Чепурина који су разговарали о „Данима Москве“, манифестацији која ће бити одржана септембра следеће године у Београду.

Мали је Чепурину предао писмо упућено министру у Влади Москве и руководиоцу Одељења за спољно-економске и међународне везе у Москви Сергеју Черјомину, у којем су дефинисани основни елементи тог привредног и културног догађаја.

Договорено је да се на пољу културне сарадње током 2016. године организује постављање споменика архитекти Краснову, као и свечано отварање две рестауриране зграде у Београду, рад руских аутора, а чију рестаурацију ће финансирати Нафтна индустрија Србије, као донацију Београду.

Архитекта Николај Петровић Краснов рођен је 5. децембра 1864. у подмосковском селу Хоњатино, а студије сликарства, вајарства и архитектуре завршио је на Московском уметничком училишту 1885.

Са 24 године постављен је за главног градског архитекту Јалте, на Криму, где је градио репрезентативне објекте за племство и културну елиту.

Реконструисао је бројне историјске грађевине и 1911. изградио дворац „Ливадија“, летњиковац цара Николаја Првог, у којем је 1945. одржана Кримска конференција на којој су учествовали Винстон Черчил, Јосиф Стаљин и Френклин Рузвелт.

У Београд долази 1922. где у Министарству грађевина руководи Одсеком за монументалне грађевине и споменике.

Наредне две деценије широм Србије градио је бројне објекте попут зграде Министарства финансија (данас Влада Србије) на углу Немањине и Кнеза Милоша у Београду, Министарства шума и руда, пољопривреде и вода (данас Министарство спољних послова), пилоне, субструктуру и скулптурне декорације моста краља Александра Првог који је повезивао Београд и Земун, унутрашње уређење и детаљи фасаде Скупштине Србије, унутрашњег уређења цркве Светог Ђорђа на Опленцу.

Краснов је преминуо у Београду 8. децембра 1939, а сахрањен је на руској парцели Новог гробља.

Тагови: Алелксандар Чепурин, Београд, Николај Петровић Краснов