У времену страха читавих народа, под налетом фашиста 29. новембра 1941. године на превоју Кадињача страдала је цела једна генерација ужичких спартанаца, Посаваца и Орашана: комшије – војници, ткачи, пекари, кројачи – артиљерци, обућари – пешадинци, страдали су до последњег бранећи Ужичку републику. Пошту су им у спомен комплексу над Ужицем одали суграђани, потомци партизана из Србије и некадашњих југословенских република, унуци антифашиста из Италије, Француске…
Заставе неколико европских држава вијориле су се на Кадињачи. Ударна бригада Гарибалди, пише на једној од њих. Да ли је аутентична? Бандера оригинале? То су на Кадињачи Ужичани питали Дијега Верзењамија, старца из Трста.
– Мој отац је био борац ове бригаде. Заставу је добио од свог команданта Рикарда Ђакуза, а ја сам је наследио. И њу, и дух антифашизма – каже Варзењами. – Тај дух учинио је да обични људи, њих мање од 300, на овом месту сред Србије стану испред тенкова и 3.000 немачких фашиста, бранећи оно мало преостале европске храбрости на почетку рата.
Из словеначког Пирана, Соња Франчић стигла је у Ужице да се поклони сенима, како каже, „у Југославији и Европи, најхрабријих“.
– Овде су страдали творци највећих људских вредности за које протекли и овај век знају. То су били борци Радничког батаљона, весници једне могућности – слободне Европе. Њихов чин, најзначајније је наслеђе које морамо баштинити ако нам је данас до добра стало, више него до зла – истиче Лука Чипеин из Словеније. – Тих 67 дана слободне Ужичке републике, били су путоказ поробљеном свету на почетку рата.
Страдалим борцима парастос су служили свештеници цркве ужичке. Сенима страдалих младића, пред колонама посетилаца спомен-комплекса Кадињача, поклонили су се челници града на Ђетињи.
– Данас знамо да су ужички партизани, овдашњи спартанци, одредили будући пут Србије. Наша држава нема други пут осим антифашистичког, на том путу ништа нас није могло и не може нас поколебати – рекао је Милан Поповић, помоћник министра за борачка питања.
УЖИЧКА МЛАДОСТ
БОРБА ужичке младости, безмало голоруке, против 3.000 немачких војника, трајала је кратко. Страдали младићи заслужили су вечност. Ужичка република, једина слободна територија на Старом континенту, пала је. Партизански рањеници, њих 120, ухваћени су 30. новембра на Златибору, ту су побијени. Врховни штаб са Јосипом Брозом и 1.500 бораца, повлачећи се преко Увца, спас је нашао у рашкој области.
Тагови: Кадињач, Полагање венца, Рат, Страдали