АКАШИ: Влада у Сарајеву и САД нису хтеле дугорочно примирје у БиХ, Срби јесу

Бивши мировни изасланик УН у Југославији Јасуши Акаши изјавио је данас, у наставку хашког процеса Ратку Младићу, да 1994-95, влада у Сарајеву, с охрабрењем из САД, није желела дугорочни споразум о примирју у БиХ, за разлику од Срба.

Акаши, који сведочи на позив Младићеве одбране, рекао је да су муслимански лидери и званични Вашингтона веровали да би трајније примирје омогућило босанским Србима да задрже велики део територије БиХ, који су заузели током претходних ратних година.

Као пример, сведок је навео да је влада Алије Изетбеговића одбила да продужи четворомесечно примирје које је, уз помоћ бившег америчког председника Џмија Картера, било склопљено крајем 1994. године.

Акаши је назначио да су Срби, у једном тренутку, држали око 70 одсто територије БиХ, али да су, на крају, пристали да им, по Дејтонском споразуму, остане 49 одсто територије.

Оптужница генерала Младића (73), тадашњег команданта Војске Републике Српске, терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида.

Док га је испитивао Младићев бранилац Драган Иветић, Акаши је потврдио да су „активну војну помоћ“ Армији БиХ, упркос ембаргу УН, пружале САД, Немачка и неке исламске земље.

Акаши је посведочио и да шест заштићених зона УН, укључујући Сарајево и Сребреницу, није било демилитаризовано, како је било предвиђено споразумом о њиховом проглашењу.

Генерал Младић оптужен је и за геноцид над муслиманским мушкарцима из Сребренице, у данима пошто је ВРС 11. јула 1995. године заузела ту енклаву која је била под заштитом УН.

„Гранату на пијаци Маркале могле су да баце обе зараћене стране“

Јапански дипломата изјавио је и да је истрага УН утврдила да су гранату, која је на сарајевској пијаци Маркале 1994. године убила и ранила десетине грађана, могле испалити обе зараћене стране.

Према оптужници која генерала Младића (73), тадашњег команданта ВРС, терети за терорисање становништва Сарајева, гранату је на Маркале испалила та војска.

У експлозији једне минобацачке гранате, на Маркалама је 5. фебруара 1994. године погинуло 66 грађана, а рањено је више од 140 особа.

– Закључак комисије, који сам ја прихватио, био је да је напад могао доћи са обе стране – посведочио је Акаши, напомињући да је тај закључак био супротан тврдњама међународне штампе, укључујући и „Њујорк тајмс“, да је одговорна била српска страна.

Младићев бранилац доказивао је, испитујући сведока, да су Срби имали право да у зону искључења тешког оружја око Сарајева, успостављену после експлозије на Маркалама, врате артиљерију ако буду нападнути. Акаши то, међутим, није могао да потврди.

Пошто је бранилац Иветић из Акашијеве књиге цитирао да је администрација председника САД Била Клинтона била склона да владу у Сарајеву види као „добру“ и подржава је, а вође босанских Срба као „зле“, Акаши је прокоментарисао да остаје при написаном, али „у контексту“ збивања описаних у књизи.

Акаши није негирао да је Унпрофор имао сазнања о допремању оружја за муслиманску страну преко аеродрома у Тузли, али је казао да „нема конкретно сећање о томе, јер су се тима бавили војници, а не политичари“.

Данас започето унакрсно испитивање Акашија, тужиоци ће наставити сутра. Генерал Младић оптужен је и за узимање за таоце „плавих шлемова“ УН 1992-95. године.

Тагови: Јасуши Акаши, Ратко Младић, САД, Сарајево, УН