СРБИЈО, ПОМОЗИ ОВОМ АНЂЕЛУ: Милоша раздире тешка болест, а нема шта да једе!

Милош је имао прву операцију 13. октобра 2004. године на Клиници за максилофацијалну хирургију на ВМА у Београду, када му је одстрањен тумор са једне стране вилице

Тешка ситуација у којој се налази осамнаестогодишњи Милош Стојановић којем је пре десетак година урађена компликована операција тумора вилице, и даље не пролази. Његово стање је све горе, а очајни родитељи моле све добре људе за помоћ!

– Понекад се запитам да ли уопште постоји разлог да настављам овај живот. Живимо у беди и не могу да помогнем сопственом сину. Понекад мислим да немам разлог да живим јер ово више није живот. Много нам је тешко, немамо свој дом, 20 година смо подстанари. Милош нема друга ни другарицу, тако да сам му ја и мајка и сестра и другарица. Не једе 80% хране тако да нам трпи гладан, а новца немамо да купимо сваки дан месо. Сад нам је преко потребно да скупимо новац да га пошаљемо у Рибарску бању бар на 10 дана, мада би требало да остане тамо цео месец. Ипак, надамо се да ће нам добри људи помоћи да скупимо бар 60.000 динара, ако је могуће, а о трошковима за цео месец не смемо ни да се надамо. Они би износили око 1.000 евра – прича Јасмина, Милошева мајка.

Овај ученик трећег разреда Техничке школе “15. мај” из Прокупља, којем сваког тренутка може да се врати болест и његови родитељи Јасмина и Горан Стојановић и даље се боре за кров над главом. За сада још увек живе у једнособном, изнајмљеном стану у Прокупљу. Новца више немају, јер је недавно и Горан остао без посла, те су одлучили још једном да се обрате за помоћ путем медија и апелују на све добре и хумане људе да им помогну.

– Муж је остао без посла, правио је подлоге за пицу код приватника. Радите и мучите се, на крају када затражите парче хлеба, дају вам отказ. Тако је то јер им се може. Од социјалног примамо 10.000 динара, а дажбине плаћамо 15.000 динара. Немамо одакле да платимо кирију када он не ради више. Сваког тренутка може да се деси да останемо на улици са болесним дететом – истиче Јасмина Стојановић, и додаје:

– Ако ништа друго, овде бар имамо нормалне услове за живот, а то нам је преко потребно због Милошевог стања. Но, то нам није једини проблем. Плаче ми се док причам ово. Син нам је болестан, имао је три операције до сада. Пре годину дана откривен је тумор и на другој страни вилице – уз јецај говори Јасмина.

Милош је имао прву операцију 13. октобра 2004. године на Клиници за максилофацијалну хирургију на ВМА у Београду, када му је одстрањен тумор са једне стране вилице. Од тада, па све до 2013. године, Милош је редовно посећивао клинику због неопходних контрола, када му је у марту исте године, откривен тумор и на другој страни вилице. Половином априла, примљен је у болницу, али убрзо је враћен кући. Након месец дана, 20. маја, оперисан је уз локалну анестезију.

Са 12 година Милошу је са 12 година утврђен недостатак калицијума, због чега су његове кости шупље и лако ломљиве. Пре четири године урађена му је вишечасовна операција десног колена која је резултирала постављањем металног ојачања, а након које Милош више није био у стању нормално да обавља физиолошке потребе.

Милошеви родитељи су очајни.

SRBIJO, PROBUDI SE! SPASIMO JEDAN MLADI ŽIVOT!

Žiro-račun za pomoć Milošu Stojanoviću:

Agricole banka
330-4700100324934-62
Za uplate iz inostranstva
Instructions for customer transfers EUR correspodent is:
AGRIFPP-Credit Agricole Paris
Acc. With Institution: 57A
MEBARS22
CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD, Novi Sad
Beneficiary: 59:
IBAN RS35330473020129756036
Milos Stojanović
Donja Konjuša BB
Serbia