Део запослених у новинској агенцији Танјуг наставиће да ради у оквиру телевизије Пинк, незванично сазнаје „Политика”. Према информацијама до којих је дошао наш лист, гасе се сва дописништва агенције осим новосадског и оног у Косовској Митровици, а од 188 запослених пословну прилику у ружичастој телевизији добиће њих четрдесетак. Како каже наш саговорник, у прилог овом сценарију иде и податак да је планирано да се задрже готово сви сниматељи и цео деск, док је у другим рубрикама остало по један до два новинара.
Ова незванична информација можда је и одговор на питање због чега је кадровска служба у понедељак обавестила део запослених да више не долазе на посао, упркос ранијим обећањима да ће Танјуг наставити са радом до 1. децембра.
Иако директорка Танјуга Бранка Ђукић није давала изјаве за медије поводом гашења те новинске агенције, па ни поводом спорних отказа, стигло је обавештење из службе за маркетинг у којем се демантује информација да је 90 танјуговаца добило отказе. Како је објашњено, одлуком о престанку рада јавног предузећа одлучен је и радно-правни статус запослених.
– У складу с тим, ниједном запосленом отказ није дао директор Танјуга, јер су сви остали без посла престанком рада агенције, о чему је одлуку донео оснивач – наводи се у саопштењу.
Међутим, нејасно је на какав престанак рада агенције мисле с обзиром на то да је Танјуг и јуче, као и после саопштења одлуке владе, емитовао вести. Истовремено, новинари те агенције су потврдили да је половини колега онемогућен приступ рачунарима, то јест радним налозима и мејловима.
Поводом поменутог саопштења, а у име запослених радника којима је ускраћено право на рад реаговали су и председник и потпредседник Синдиката Танјуга „Независност” Бранислава Станишић и Татјана Његомир. У допису медијима, подсећају да се шест дана по истеку рока за гашење агенције директорка Бранка Ђукић „први, и засад једини пут, обратила свим запосленима са молбом да наставе да раде до краја новембра”. Тада им је, наводе у саопштењу, директорка казала и да има чврсте гаранције председника Владе Александра Вучића „да ће се наћи решење за Танјуг, односно да ће влада покушати да нађе неког купца или стратешког партнера”.
– Половини запослених у Танјугу ускраћено је право на рад и они су, без икаквог образложења, дискриминисани у односу на другу половину запослених, која из неких непознатих разлога, противно одлуци владе наставља да ради. Директорка Бранка Ђукић дугује својим запосленима, а потом српској јавности, најпре одговор који никада нису добили, зашто у законском року није тражила пренос капитала и поделу бесплатних акција запосленима у складу са Законом о јавном информисању и медијима – наводи се у саопштењу представника синдиката.
Подсећања ради, ова новинска агенција правно не постоји од 31. октобра, када је престао да важи и закон о Танјугу, а после два неуспешна покушаја приватизације. Гашење Танјуга потврђено је и одлуком владе која је објављена у „Службеном гласнику” 5. новембра. Новинарима је тада саопштено да ће радити током новембра, након чега ће им бити исплаћене плате и отпремнине.
Међутим, после усменог обавештења из кадровске службе о престанку радног односа део запослених пре два дана се окупио испред Танјуга и тражио образложење по којим критеријумима и због чега је половина танјуговаца задржана, а половина отпуштена.
Министар за рад Александар Вулин изјавио је како верује да ће се „наћи инвеститор” који ће моћи да помогне Танјугу. Да ли је тај инвеститор заправо са телевизије Пинк, покушали смо али нисмо успели да сазнамо од државног секретара у Министарству културе Саше Мирковића. Ни власник Пинка Жељко Митровић није био доступан за коментар.
Тагови: Београд, Косовска Митровица, Пинк, Танјуг