ВУЧИЋ: Задатак свих је зауставити мржњу

Премијер Србије Александар Вучић навео је да је први задатак свих, послије терористичких напада у Паризу, али и Бејруту, да се заустави мржња.

Он је поручио да читав свијет мора да нађе начин да се избори с тероризмом и осигура нормалан и безбједан живот свих људи, како оних у Паризу, тако и оних у Сирији.

Вучић је, у ауторском тексту у листу „Ало“, цитирајући ријечи пророка Мухамеда, истакао да Србија, кроз коју је прошло стотине хиљада избјеглица, то покушава да ради од оног тренутка када су се, држећи дјецу и завежљаје у рукама, на њеним границама појавиле прве жртве исте пошасти која је напала Париз.

„Никаква подјела на боље и лошије није прихватљива. Арап нема предности над не-Арапом нити не-Арап над Арапом! Бијелац није бољи од црнца нити црнац од бијелца. Једино што је важно је богобојазност и лични квалитет. Боја и вјеровање не играју никакву улогу. Сва људска бића су потомци Адема и Адем је, заиста, предак свих њих“, цитирао је Вучић ријечи пророка Мухамеда изговорене много прије 26. августа 1789. године и Декларације о правима човјека и грађанина, која је прокламовала, суштински, исто – да се „људи рађају и живе слободно и једнаки у правима“.

Према његовим ријечима, и те пророкове речи су доказ да се, прије три дана, у Паризу, нису сукобили ислам и цивилизацијске вриједности настале у Француској револуцији, него, управо супротно, да су тог петка све религије и све вриједности биле жртве бесмисленог терора, ослобођеног сваке вјере, а највише оне у живот, правду и једнакост.

„И мислим да је то прва ствар коју, послије најискренијег сауцешћа жртвама, Француској и цијелом свијету, треба данас рећи“, рекао је Вучић.

Он је додао да је свако ко покуша да кривицу за париску трагедију искористи за ширење мржње према Муслиманима и исламу, на истом, крвавом путу, као и они који су пуцали на недужне људе у париском камбоџанском ресторану, или на посјетиоце концерта у дворани Батаклан.

„Зауставити мржњу, то је први задатак, свих нас, послије Париза, али и Бејрута. Истовремено, читав свијет мора да нађе начин да се избори с тероризмом и да осигура нормалан и безбједан живот свих људи. И оних у Паризу и оних у Сирији“, рекао је Вучић.

Он је истакао да Србија, кроз коју је прошло стотине хиљада избјеглица, то покушава да ради од оног тренутка када су се, држећи дјецу и завежљаје у рукама, на њеним границама појавиле прве жртве исте пошасти која је напала Париз.

„За нас су избјеглице биле управо то. Жртве мржње. И зато смо им пружили сву помоћ и омогућили им да безбједно и мирно прођу кроз нашу земљу“, навео је премијер Србије.

„Зато што ми знамо шта је мржња и какве посљедице оставља. Зато што смо искусили и платили и сопствену и туђу безумност. И зато што не желимо да нам се то, икада више, понови“, подувукао је.

Вучић је у ауторском тексту додао и:

„Хоћемо да живимо у нормалној, пристојној и стабилној земљи. Хоћемо да се разумијемо и радимо са сусједима, Бошњацима и Муслиманима, и свима осталим. Да радимо, растемо, да се ничега не плашимо и да омогућимо да се нас нико никада више не плаши. То је, на крају, идеал свих религија. И Библија и Куран цијене живот и цијене рад у истој мјери као и све декларације о људским правима, једнакости, слободи и независности, настале крајем 18. вијека, у вријеме стварања новог поретка“.

Једина разлика је у томе, додао је, што су слобода и једнакост, право на живот и рад, у једном случају, дио божанског, а у другом – природног права.

„Ми поштујемо оба. И све што смо у посљедње, скоро двије године, радили, било је на том трагу. Слобода, једнакост, живот и рад. Нажалост, неки пут нисам сигуран да нас је Србија добро разумјела. И, неки пут, изгледа ми да овдје никакав добитак не може да задовољи било кога, никакав напредак, корак напред, резултат“, поримјећује Вучић.

Он је додао да се чини као „да смо спремнији да немамо и мрзимо и себе и друге него да се обрадујемо ономе што смо, сами, успјели да направимо“.

„А успјели смо да очувамо, у дубоко поларизованом и сукобљеном свијету, стабилну и мирну земљу. Успјели смо да живимо, сарађујемо, радимо и помажемо се са сусједима. Да изађемо из дубоке кризе и кренемо, бар корак, напред. Да зарадимо, створимо и уштедимо довољно, да дио тога можемо да подијелимо“, рекао је Вучић.

Он је навео и да зна да то није много, али не зна, нити ће икада знати, зашто постоји толика спремност да се пљуне на оно што је урађено.

„Као да нам то не треба. Рад, стабилност, мир, једнакост. Као да би, поново, да се са свим тим поиграмо и одбацимо за рачун бједе, рата и свеопште отимачине. Зато, код нас никада нису довољни рационални показатељи успјеха и напретка. Вјера у будућност и вјера у сопствени рад готово да не станују код нас“, рекао је он.

Вучић каже да зато ни потврде ММФ-а, Свјетске банке и свих других да се Србија налази на добром путу нису довољне да убиједе све оне којима је вјеровање у немогуће, а не у стварни рад, постало матрица јавног дјеловања.

„А управо то раде, често и несвјесно, они који данас не виде да је, и ово за неке мало, за неке и више од тога, повећање плата и пензија, прије свега нацин да наставимо да развијамо сопствену земљу, да је опорављамо и да јој, као крајњи резултат, обезбиједимо сигурност и стабилност. Да ниједног секунда не угрозимо наше јавне финансије, прије свега, нашу будућност“, каже Вучић.

Додаје да то није никаква демагогија, биједна и неразвијена, сиромашна и гладна Србија може само да мрзи и ратује.

„Толико смо ваљда научили. Да се из зла не излази празним ријечима, него озбиљним радом. Да се мир и сигурност не обезбјеђују или, свакако, не само маршевима и цвијећем, него политиком која води рачуна и о себи и о сусједима. Оном политиком која избјеглице не доживљава као злочинце, већ као жртве“, рекао је он.

„И оном која хоће да уложи и у Сребреницу и у школе и домове здравља у Србији. А послије више деценија пропадања, обновићемо све школе и болнице, старачке домове и вртиће из наших извора, нашим новцем. Но, нећу то више да објашњавам. Мој посао, данас, јесте да дубоко жалим за свим жртвама у Паризу и да наставим да радим тако да Србија, њени грађани, више никада не буду жртве. Ни своје ни туђе мржње“, написао је Бучић у ауторском тексту.

На крају текста Вучић пита дали је довољан за то и одговара да не зна.

„Али знам да се, по Курану, љубав и мржња – насљеђују. И да је код нас то мало другачије. Код нас народ бира“, закључио је Вучић.

Тагови: Александар Вучић, Бејрут, Моржња, Напади, Париз