БЕОГРАД: Црквама враћено две трећине поседа и половина објеката

Девет година после доношења закона који регулише црквену реституцију, стигло се на пола пута. Црквама и верским заједницама у Србији враћено је укупно око 45 одсто површине тражених објеката и око 65 одсто земљишта, пољопривредног, грађевинског и шумског.

Закон о враћању имовине црквама и верским заједницама усвојен је 2006. године и почео је да се примењује пре него што је почело враћање имовине грађанима. Најављивано је да ће то бити пробни тест за предстојећу општу реституцију. Та „проба“ са враћањем црквене имовине показала је да није реч о једноставном процесу, да ни држава, а ни корисници, не желе тако лако да их се одрекну. Тако се десило да су неки стари власници, попут Београдске надбискупије, после девет година добили решења тек за десет одсто захтева за повраћај имовине одузете после 1945. године.

Највише захтева Агенцији за реституцију поднела је Српска православна црква – 1.602. Следе Јеврејска заједница (520), Римокатоличка црква (467) и Словачка евангеличка црква (236). Остале цркве и верске заједнице поднеле су мање од 50 захтева.

На списку тражених добара, осим пословних објеката, шума, пољопривредног земљишта, станова, налазе се и уметничке слике, матичне књиге, гробља… Поред седам традиционалних цркава и верских заједница, своју имовину потражују и верске заједнице попут Гркокатоличке цркве, која потражује 766 хектара земљишта, шест пословних и 11 стамбених објеката, 11 гробаља и матичне књиге.

Према подацима који су нам достављени из Јединице за конфесионалну реституцију Агенције за реституцију, цркве и верске заједнице потраживале су укупно око 82.000 хектара земљишта, а до средине октобра ове године враћено им је 53.128 хектара. Када су у питању објекти, поднети су захтеви за укупно 381.102 квадратна метра, а враћено је 22 одсто тражене површине. Ипак, како наглашавају у агенцији, овај проценат је двоструко већи јер су цркве и верске заједнице подносећи захтеве уместо површине објекта наводиле површину парцела.

Како објашњавају у Јединици за конфесионалну реституцију, цркве и верске заједнице имале су рок до октобра 2008. године да поднесу захтеве за имовину коју потражују. Владимир Тодоровић, директор Јединице за конфесионалну реституцију, каже да су све цркве и верске заједнице још пре седам година поднеле захтеве, али у том тренутку само 15 одсто њих имали су сву уредну документацију.

– Рок за одлучивање о предмету је шест месеци од тренутка када је комплетиран. Стално позивамо странке да допуне документацију, а у последње време почели смо да одбацујемо поједине захтеве управо због непотпуности – каже Тодоровић.

Јеврејска заједница још у време доношења закона о реституцији црквене имовине указивала је на то да је највећи део имовине њима одузет не после 1945. године, већ пре тога. Та реституција треба да буде предмет посебног закона који ће прописати повраћај имовине која је одузета као последица холокауста. Како објашњава председник Савеза јеврејских општина Србије Рубен Фукс, нацрт предлога овог закона приводи се крају.

– Највећи део одузете имовине јеврејске заједнице третира управо тај закон и надамо се да ће након враћања наша заједница коначно моћи да буде финансијски самостална и нормално да живи – каже Фукс.

Као један од највећих проблема црквене реституције, адвокат Мирослав Миња Николић, пуномоћник и правни заступник Патријаршије у Београду, Епархије бачке и Београдске надбискупије, наводи неспровођење заменске реституције. Наиме, законом је предвиђено да тамо где имовина не може да буде враћена у натуралном облику, држава понуди одговарајућу замену. Ако је на некадашњем црквеном земљишту, на пример, подигнута школа, та парцела не може бити враћена цркви, али нека друга, слична, може.

– Београдска надбискупија има две парцеле у Краљеву које су јој одузете после 1945. године. На једној је саграђена стамбена зграда, а на другој је град Краљево, иако су знали да је парцела предмет реституције, дао дозволу да се сагради трафостаница. Ниједна, дакле, не може бити враћена надбискупији, а нисмо добили ни предлог шта би могло да буде замена. Предложили смо граду Краљеву да то буде празна парцела која се налази одмах поред католичке цркве у овом месту, али нам градске власти ништа нису одговориле, нити су дале неки други предлог – каже Николић.

И граду Београду надбискупија је испоставила сличан предлог. Николић истиче да будући да ни град ни општине нису понудиле никакву замену за имовину за коју је јасно да не може бити враћена, надбискупија је сама дала предлог. Поједини медији објавили су да се на том списку нашла чак и касарна Гарде на Топчидеру.

– То је неистина. Надбискупија је на тај списак ставила имовину коју је Град Београд на јавном конкурсу понудио у закуп. Дакле, ону за коју сматра да граду не треба за вршење власти или неких јавних функција. У односу на број захтева Београдска надбискупија има веома мали број донетих решења. За разлику од Римокатоличке цркве у Србији, којој је враћено око 30 одсто од онога што је тражила, Београдској надбискупији је враћено можда свега десет одсто, и то углавном због тога што се не спроводи заменска реституција. И СПЦ има сличан проблем – каже Николић.

————————————————————————————–

ВЕЋИ ПОСЕДИ ВРАЋЕНИ ЦРКВАМА

Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква

• Ма­на­сти­ру Ма­на­си­ја 3.794 хек­та­ра шу­ме и шум­ског зе­мљи­шта

• По­слов­ни про­стор у Бу­ле­ва­ру кра­ља Алек­сан­дра (по­слов­ни­ца „Ер Ср­би­је“ и са­лон на­ме­шта­ја)

• Ста­но­ви на Сту­дент­ском тр­гу – 530 m2

• Че­ти­ри по­слов­не згра­де у Срем­ским Кар­лов­ци­ма – 12.000 m2

• По­слов­ни про­стор и ста­но­ви на Те­ра­зи­ја­ма и у Бал­кан­ској ули­ци – 500 m2

Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква

• Згра­да у Зе­му­ну, на Ка­ра­ђор­ђе­вом тр­гу – 1.344 m2

• Згра­да Тех­нич­ке шко­ле у Су­бо­ти­ци – 2.577 m2

• По­слов­ни про­стор у нај­у­жем цен­тру Но­вог Са­да у Ка­то­лич­кој пор­ти 1 и Ње­го­ше­вој 2, укуп­не по­вр­ши­не 1.400 ква­драт­них ме­та­ра

Еван­ге­ли­стич­ка хри­шћан­ска цр­ква

• Део бив­ше Еван­ге­ли­стич­ке шко­ле у Фе­ке­ти­ћу – 500 m2

• По­слов­ни про­стор у Ки­кин­ди и Сом­бо­ру

Хри­шћан­ска адвен­ти­стич­ка цр­ква

• Згра­да у Ули­ци Ра­до­сла­ва Гру­ји­ћа на Вра­ча­ру – 3.016m2

————————————————————————————–

Која исламска заједница има право на повраћај имовине

Неуредна документација није једини проблем црквене реституције, већ један од многих. Исламској заједници, на пример, до сада није враћено ништа. Како у Србији делују Исламска заједница Србије, коју предводи реис-ул-улема Адем Зилкић, и Исламска заједница у Србији, на чијем је челу дуго година био муфтија Муамер Зукорлић, потребно је прво утврдити која од њих две има право да води поступак за повраћај имовине.

– Чекамо да правни статус ове верске заједнице реши Министарство правде. До тада не можемо да урадимо ништа јер су обе верске заједнице подносиле захтеве, па чак и за исту имовину. Ради се о непокретностима које се налазе широм Србије, највише у Новом Пазару, Санџаку, али и у Војводини, Београду, Зворнику, Нишу – каже Владимир Тодоровић, директор Јединице за конфесионалну реституцију.

Тагови: Српска православна црква