ОТИМАЊЕ ГАЗИВОДА, ДРЖАВНОСТ КОСОВА: Прочитајте 10 тачака којима Европска унија уцјењује Србију

Србија има бројне примjедбе на нацрт платформе о заједничкој преговарачкој платформи за поглавље 35, а најважније, у које је Танјуг имао увид, су следеће:

1) У нацрту нема стандардног диjела који се односи на усклађивање садржаја са заједничким правилима и прописима ЕУ (acquis communautaire), што иначе садрже платформе за сва остала поглавља.

2) Говори се о “Напретку у процесу нормализације односа са „Косовом“ (умjесто са Приштином)…).

3) Захтjева се престанак финансирања српских структура, укључујући привремене општинске органе, чиме би без посла остало око 5.000 људи, а довело би и до нарушавања ауторитета државе Србије на Косову и Метохији.

4) Успостављање „косовског правног поретка“ на сjеверу Косова, без прецизирања да је то изводљиво тек након формирања Заједнице српских општина (ЗСО).

5) Подношење кварталних извjештаја „Министарству унутрашњих послова Косова“ и „Министарству правде Косова“ о исплатама пензија пензионисаним припадницима МУП-а и радника у правосуђу, што излази из оквира Бриселског споразума и за шта у српском законодавству нема основа.

6) Доношење посебног закона о сједиштима и територијалној јурисдикцији судова и тужилаштва у Србији, што би било супротно Уставу и постојећим законима.

7) Прихватање „косовских“ печата и заглавља у службеној кореспонденцији, што је проблематично због термина “Република Косово” на тим обиљежјима.

8) Решавање проблема управљања над хидроцентралом Газиводе, без наглашавања да се о томе претходно мора постићи сагласност обје стране.

9) Омогућавање држављанима трећих држава прелазак са „Косова“ у Србију, што је неприхватљиво због термина “трећа држава”, чиме се имплицира да је КиМ држава.

10) Примједбе српске стране на претходни Нацрт извјештаја о скринингу за поглавље 35 нису озбиљно разматране нити уважене.

Тих десет тачака Србија види као стварање простора за индиректно признавање „Косова“, независно од дијалога Београда и Приштине.

После оштрих реакција из Београда, у Бриселу тврде да у платформи нема ничега што излази из оквира бриселског дијалога.

Дипломата из чланице ЕУ, који је ипак желио да остане анониман каже да током дискусије о платформи, која је на амбасадорском нивоу одржана прошле недеље, није било ничег што би одударало од ставова који су се и раније чули у Савјету.

„Била је то неформална дискусија, прва од многих које ће услиједити“, рекао је тај дипломата за Танјуг.

Танјугов извор каже да је на поменутом састанку Њемачка предложила да се у платформу укључи ставка у којој се наглашава да од напретка у поглављу 35 треба да зависи напредак у укупном процесу европских интеграција Србије, са чим су се сложиле Велика Британија и Хрватска.

„То није ништа ново, јер је већ објављено у закључцима Европског савјета од 16. децембра 2014.“, навео је он и додао да су се током дискусије чули и ставови да је, управо с обзиром на то да је ријеч о раније усвојеном тексту, непотребно уграђивати га у заједничку платформу .

„У коначан текст резолуције ући ће само оно што прихвате све земље чланице, а многе сматрају да мишљење Србије, као заинтересоване странке, такође треба узети у обзир“, каже овај дипломата.

У Европском савјету су изненађени жестоким реакцијама Србије на нацрт платформе.

Функционер Савјета који је такође тражио да остане анониман каже да ни формулација о томе да се процес нормализације води између Србије и „Косова“ (умјесто између Београда и Приштине, на чему инсистира Србија) није нова у званичним документима Савјета.

„Ако погледате било које закључке Европског Савјета о Србији у последње двије године, наћи ћете да се тамо говори о процесу нормализације између Србије и Косова, које је редовно означено звездицом као што је договорено“, рекао је он.

Тагови: Газиводе, ЕУ, Косово и Метохија, Платформа