Русија је наставила ваздушне војне акције у Сирији, објавивши да је извела 18 напада на исламисте, на шта су западне престонице углавном реаговале тврдећи да је Москва и трећег дана бомбардовања гађала искључиво побуњенике неповезане са Исламском државом (ИД), помажући Башару ел Асаду да остане на власти.
Кремљ је потврдио да су његова последња мета били џихадисти у северозападној и западној Сирији, то јест у Идлибу, Хами и Алепу, јавио је руски „Спутњик”. Министарство одбране је истакло да је потпуно срушило командни центар исламиста у Хами. Истовремено је руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио у Венецуели да све што се дешава сведочи да је „униполарни свет (апсолутна превласт Америке у међународним односима) престао да постоји сада када се рађају велики центри економског раста у Азији и Латинској Америци”.
Сасвим другачије мишљење изнео је државни секретар САД Џон Кери, истакавши да би руска интервенција могла да се покаже као катастрофа: „Ако су тамо да подрже Асадов режим, направили су катастрофалну грешку јер ће бити на истој страни са Асадом, Ираном и Хезболахом против свих осталих у том делу света.”
Коалиција САД, Британије, Турске, Француске, Немачке, Катара и Саудијске Арабије упозорила је Русију да престане да гађа побуњенике (који нису ИД) и цивиле и усредсреди се на џихадисте. Саопштење земаља које су на неки начин укључене у рат против ИД појавило се на сајту турског министарства спољних послова. Тиме се потврдио јаз који постоји између западних и сунитских земаља, са једне стране, и Русије, Ирана, Ирака и званичне Сирије, са друге. Последње четири земље формирале су коалицију за размену обавештајних података, али има информација да је посреди и нешто много више, то јест да су копнене трупе Техерана ушле у Сирију да би се бориле на страни снага оданих Асаду. Он се и раније ослањао на стране борце, пре свих на Хезболах, шиитску либанску групу под патронатом Исламске Републике. Владимир Путин се јуче у Паризу сусрео са француским председником Франсоа Оландом, али нису успели да постигну договор о заједничкој акцији против ИД.
Западни медији, попут Ројтерса и „Вашингтон поста”, пишу да у деловима земље које гађају Руси готово да нема припадника ИД, што доказује да је циљ Владимира Путина задржавање сиријског председника на власти, а не обрачун са организацијом која ужива неподељену осуду света.
Амерички медији сматрају да је Русија која се винула на сиријско небо доказ дебакла политике Барака Обаме. „Њујорк тајмс” оцењује да тиме што гађа Асадове противнике, које је, између осталих, тренирала ЦИА, Москва „поново успоставља Асада за вођу Сирије” и директно осујећује Обамине циљеве у региону, пре свих, одлазак Асада и долазак „умерених” снага.
Камен спотицања између Запада и сунитских земаља, са једне стране, и Русије и Ирана, са друге, јесте останак Башара ел Асада, али линија раздвајања није тако дебела као некад: Кери и британски премијер Дејвид Камерон истичу да Асад може још неко време да влада док се не заврши транзиција, а Руси изјављују да сиријски председник свакако мора да преговара са опозицијом, али да је засад једини легитимни представник владе.
Руска интервенција је, као и она коју су против исламиста у Сирији прошле године почеле САД, покушај наметања војног решења. Док је Вашингтону било најважније да се бори против ИД, а на страни „умерених” побуњеника, дотле Путин гледа да пре свега заштити савезника који му је омогућио базу у Тартусу, једину која је Москви преостала изван простора некадашњег СССР-а. Офанзива која је почела у среду треба да Дамаску олакша рат против ИД, али и, како процењује „Вашингтон пост”, против других устаника који марширају ка сиријској обали, где Асад ужива највећу подршку становника. Освајачка армија, група која укључује неколико побуњеничких организација, укључујући Нусра фронт, повезан са Ал Каидом, и милиције које су САД обучавале и наоружавале, напредовао је ка Асадовом упоришту у Дамаску и на Средоземљу.
Ипак, поставља се питање како ће се доћи до политичког решења за земљу у којој 80 одсто становника, сунита, не подржава владу. Зато се све чешће говори о транзицији власти, с тим што Руси желе да се увере да ће и нова влада осигурати њихов останак у Тартусу и поштовање њихових интереса на Блиском истоку. Чује се и да би подела земље била прихватљива, с тим што би под контролом Дамаска било само 20 одсто територије, коју Асад и данас контролише, што је најбогатији део земље са изласком на море.
Алексеј Пушков, који је на челу спољнополитичког комитета Думе, изјавио је за француски радио да верује да ће руска ваздушна кампања трајати три или четири месеца. На „Твитеру” се осврнуо на критику Запада: „САД критикују Русију да ’не бира праве мете’ у Сирији. А шта је њих спречило да бирају праве мете уместо што годину дана бесмислено бомбардују пустињу?”
Немачки лист пише да Европа и Америка немају права да се љуте на Кремљ јер је руска акција непосредна последица „пропале западне политике на Блиском истоку” и оклевања Запада да се бори. Сиријска опозиција је, према овом листу, расцепкана и Запад не зна на чију страну да стане.
„Незванично, амерички функционери кажу да их бомбардовање приморава да се договарају са Русијом. Војно, САД ће сада морати да прате руске нападе и начин на који они утичу на рат. Дипломатски, коалиција мора Русији дати место за преговарачким столом”, пише „Дејли бист”.
Тагови: Барак Обама, Исламска држава, Русија, САД, Сирија